Нашла начин да сви ученици иду на море

Алена Лонић (31), наставница енглеског језика у Основној школи "Бранко Ћопић" у Доњим Агићима, код Новог Града, постигла је несвакидашњи успјех - заложила се код донатора да помогну да њен цијели разред, који броји 15 матураната, оде на екскурзију потпуно бесплатно.

Босна и Херцеговина 16.04.2016 | 20:55

"Без обзира на то што готово сви родитељи дјеце у мом разреду након рата немају посао, већ живе од земљорадње и пољопривреде, ја познајем њихову одговорност и домаћинску културу, тако да знам да би они нашли начин да уплате екскурзије. Ја сам само жељела да им олакшам", истакла је Лонићева.

За једно од најбољих одјељења установе у постратној БиХ, школа је одлучила да ове године организује матурско путовање - четири дана у Неуму. Тврде, мотив им је била и чињеница да већина дјеце досад није никада путовала на море, нити гдје даље, осим на излет у Бањалуку који су им раније организовали.

Међутим, било је потребно више од 3.000 марака како би свих 15 ђака 13. маја отпутовало на матурску екскурзију, због чега је Лонићева заказала састанке с представницима локалних предузећа. Затим се обратила и породици у Њемачкој, која је користила моћ друштвених мрежа.

"Уплаћивали су сви, по 10 или 20 евра. Затим, наша домаћа задруга 'Агројапра', домаћа пилана 'Ливно-техна', књиговодствена канцеларија 'Нинић'", објашњава Лонићева.

 

За почетак је, каже, имала амбицију да се барем смањи износ средстава које породице треба да издвоје, али је читава акција дала више резултата.

"Нама је то заиста велико, јер једино ја радим у породици, тако да је донација која је обезбијеђена за пут дјеце, међу којима је и моје, значајно олакшање за наш кућни буџет. Сви смо захвални", каже Драгица Пауковић за "Независне".

Доњи Агићи су удаљени двадесетак километара од Новог Града и овај дио подгрмечког краја је прије и послије деведесетих година био различите националне структуре становништва. Централна школа окупља још пет подручних одјељења, али с неупоредиво мање ђака и слика је то готово сваког сеоског подручја наше земље, гдје се тектонске промјене, посљедице ратних дејстава, не виде једино у пејзажима.

"Примјера ради, 1979/1980. школске године имали смо 1.297 ђака, а данас имамо 140. Овдје имамо 97 ученика, а у осталим школама по четири или пет ђака, у једној имамо 11, у другој двоје", рекао је Миленко Томић, директор ОШ "Бранко Ћопић" у Доњим Агићима, напомињући да традиционално дају најбоље математичаре.

Међутим, много је још разлога зашто ова установа треба да буде предмет интересовања свима у БиХ.

"Никада нисмо имали ниједну непријатност због међунационалног неразумијевања", истакао је Томић.

Према његовим ријечима, међу 48 запослених је седам Бошњака, а 38 одсто ученика је бошњачке националности.

"Имамо вјеронауке, али не националну групу предмета. Ми знамо за тај проблем и то право, али ви знате на којем се нивоу рјешавају та питања. Дакле, што се нас тиче, немамо предрасуда и препрека да било шта проведемо", рекао је Томић, истичући да је становништво научено живјети заједно и поштовати се у сваком смислу.

Због све мањег броја дјеце, односно ђака, каже Трнинић, мање је и интересовања просвјетних радника из Србије или Црне Горе, као што је то било некада. Иако неправедно, овај крај очигледно није довољно занимљив ни за привредна ни економска улагања.

С друге стране, објашњава Лонићева, послије осмогодишњег рада с једном генерацијом доживјела ју је дијелом као породицу, с високим степеном увиђајности за ситуацију кроз коју пролази становништво мјеста из којег потичу и њени преци. Јер, живот у малој заједници је култура за себе, с вриједностима које најбоље разумију само они који одрастају у њима.

 

Понос

Срђан Башић, разредни старјешина другог подручног одјељења у ОШ "Бранко Ћопић" у Доњим Агићима, код Новог Града, каже да је одушевљен начином размишљања и дјеловања колегинице.

"Посебно сам поносан због свих других околности у којима се налази ова земља", истакао је Башић.

Извор: Независне новине