Тихомир Глигорић: Снијег у прољеће

На данашњем наставку главног претреса, који се (у процесу који је против мене монтирало ненадлежно Специјално тужилаштво по налогу Милорада Додика) води пред Посебним одјељењем за организовани криминал и најтеже облике привредног криминала Окружног суда у Бања Луци, одбрана је почела са саслушавањем својих свједока.

Иако је било позвано 8 свједока, саслушана су само два која су се појавила пред Судом и то Недељко Чубриловић, бивши министар саобраћаја и веза Републике Српске а садашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске и Слободан Радуљ, бивши републички правобранилац. Остали свједоци су се оправдали како су знали и умјели, неки мало боље,неки мало лошије, све у свему обавезу да свједоче неће моћи бескрајно да одлажу.

Ипак, чињеница да су три перјанице РУГИП-а и узданице специјалца Митровића - Ћана Бабић, Данијела Домазет и Александар Деурић – морали истовремено и неодложно да отпутују у Источно Сарајево ради „консултација“ (ако су, нека су), мени говори да би они радије да развуку овај процес, али и да се прибојавају мојих директних питања и потпитања. Ово друго поготово кад се присјетим како се Специјалац здушно залагао за то да се управо они не изводе поново пред Суд (није се бринуо толико ни за Чубриловића, ни за Селмана, ни за самог Додика).

Него, вратимо се овима који су свједочили.

Недељко Чубриловић се готово ничег из периода 2008.-2009. г. не сјећа. Ни да је Влада као приоритет свих приоритета прогласила послове око изградње аутопутева у РС, ни да је лично био члан Савјета за имплементацију концесионог уговора за изградњу пута Бања Лука – Добој, ни да је тим Савјетом предсједавао Додик, ни колико често се састајало то тијело, чији је основни задатак био да окупи све институције које учествују у овом капиталном пројекту и у ходу рјешава проблеме који се појављују у њиховом оперативном раду. Ни документација, у којој све пише црно на бијело, која му је предочена, није успјела да му освјежи памћење. На крају ми је добацио да можемо разговарати телефоном о свему, као да мене или Суд занимају такви телефонски разговори.

Срећа, па Слободан Радуљ, учесник у свим тим активностима око капиталних пројеката (од којих је само један аутопут Бања Лука-Добој) и члан тог истог Савјета има далеко боље памћење. А нема више никакву ни функцију, па је човјек могао мирно, без било каквих примисли, да се сјети баш свега. И шта је радио Савјет и да је њим предсједавао Додик лично и да је састанке сазивао скоро на седмичној бази и да се расправљало управо о оперативним проблемима институција које су у пројектима учествовале и да су се одмах тражила и рјешења.

Он је, на примјер, тако ријешио проблем са превозом својих људи (службена возила која су му била потребна позајмили му МУП и РУГИП), а сјетио се и да сам и ја, као директор РУГИП-а, износио своје проблеме (ангажовање људи прековремено, њихов смјештај, итд.).

РУГИП и Правобранилаштво, као институције које су биле оперативно задужене за обављање свих послова око експропријације, редовно су извјештавале Савјет, али и Владу Републике Српске, о својим активностима. Добром организацијом и планским, професионалним и рационалним, домаћинским односом ове двије институције, умјесто 72 милиона КМ која су била предвиђена за исплату накнаде за експроприсане некретнине, потрошено је 55 КМ, а читав посао је одрађен за 5-6 мјесеци што је похвалила и Влада Републике Српске (за претходну дионицу аутопута Бања Лука-Градишка ти послови су рађени више од 5 година и коштали су неупоредиво више).

На крају овог рочишта, постало је јасно да се полако раскринкава и нестаје, као снијег у прољеће, неодржива и трула теза даљински навођеног тужиоца да сам свјесно и са умишљајем, самостално и са жељом да нанесем штету РУГИП-у, извршио наводно кривнично дјело несавјесног рада у служби. Не вјерује у то више ни он сам, само што сада нема назад. Монтирано се мора размонтирати, а монтери послати тамо гдје им је и мјесто (надам се не међу окружне тужиоце, јер не задовољавају ни основне предуслове за то).

Наставак суђења је заказан за 12. мај 2016.г.

Блог Тихомира Глигорића