У БиХ незапослено 58 одсто младих

У Босни и Херцеговини незапослено је 58 одсто младих људи, а укупна стопа незапослености иде до 30 одсто, подаци су завода за запошљавање и истраживања спроведених на терену.

Босна и Херцеговина 11.04.2016 | 09:40

Стога не чуди да је сваки дан све више људи млађих од 30 година који напуштају своју земљу, обесхрабрени разним критеријумима запошљавања, мањком посла и перспективе.

Први проблем што немају радно искуство "Први од проблема је тај што немају претходно искуство, а послодавци траже некога на кога неће 'губити вријеме' на обуку, док на другој страни имају 'готовог радника', чија би продуктивност у старту била пуно већа", појаснио је Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста Српске- СWОТ.

Истакао је да проблем ствара и неупотребљиво образовање, јер млади по завршетку школовања имају само теоријско, али не и практично знање и вјештине. Као још један од разлога овог проблема Хасан Сејдић, координатор у Удружењу незапослених у БиХ, наводи и пасивност младих.

Грабовац је рекао да, с обзиром на то да је генерално незапосленост велика и да послодавци могу да бирају, млади људи још и теже долазе до посла, те да је узрок слаба економија која не креира нова радна мјеста.

"Веома је битно створити квалификовану радну снагу, то јест некога ко је по завршетку школе обучен да ради", сматра Грабовац.

Послодавци би у том случају, како каже, радо запошљавали младе људе, јер добијају радника који је пун енергије и снаге, и који има елана за рад много више него неко старији. "Младе дјевојке су у још тежој ситуацији, јер послодавци зазиру од могућег трудничког боловања, што им проузрокује и организационе тешкоће и финансијско оптерећење", истакао је Грабовац.

Према подацима Завода за статистику и запошљавање, укупна незапосленост у БиХ је већа од 390.000, у Републици Српској око 138.000, и већа од 252.000 у ФБиХ. Јелена Поповић, двадесетседмогодишња Бањалучанка, већ четири године је без запослења, а од краја средње школе до данас радила је само годину и по и то на црно.

"Економиста сам по струци. Послије средње школе нашла сам посао у једној приватној фирми у којој сам радила годину и по без пријаве послије чега сам добила отказ јер је газди, како је рекао, посао 'слабо ишао'", испричала је Поповићева.

Каже да од тада више није успјела наћи никакав посао иако је покушавала на све начине. "Али увијек се нешто испријечи, или послодавац тражи неколико година искуства у струци или мораш имати неку 'штелу' и познанство", рекла је Поповићева.

Сејдић је објаснио да је ово удружење након истраживања дошло до закључка да би рјешавањем два кључна проблема била смањена незапосленост.

"Лош рад начелника опћина много нас кочи. Већину њих ништа интересује, а са друге стране, имамо групу начелника који су управо својим радом и трудом препородили локалну заједницу и показали да се може када се хоће.

Други пропуст су дипломатија и конзуларна представништа, у којима се свугдје у свијету баве привлачењем инвеститора и они су кључна спона између страних инвеститора и наших људи, а наши апсолутно ништа не раде", рекао је Сејдић.

Истакао је да, колико год било пропуста власти, толико има и пасивности младих. "Пасивност код младих је страшна. Већина сједи и чека да им неко да посао", каже Сејдић. Истиче да на волонтирање или на то да раде неке слабије послове ван струке ни не помишљају.

Извор: Независне новине