Дилема младих: Да ли отићи из земље или остати

Истраживања су показала да чак 67 одсто младих у БиХ није запослено. Рад на црно је широко распрострањен, а плате недовољне за нормалан живот. Довољно разлога за жељу да побјегну са ових простора, која је присутна код већине младих.

Остати и борити се за боље сутра или отићи – дилема је коју већина младих лако разријеши. Отићи чим се укаже прилика. Због немогућности да учине нешто са својим животом, излаз виде ван ових граница. Дејан Шушљик из Бијељине апсолвент је на Правном факултету. За живот зарађује радећи као конобар. Нада да ће тацну и кафић замијенити можда адвокатском канцеларијом постоји, али та нада, нажалост, није јака.

“Нажалост кажем, јер сам мишљења да ја, као и већина омладине, Српску воли и сматра је својом државом: То је једина држава коју имамо, која је стварана тешком муком и страдањима, али прилике у Српској су такве да се не цијени образовање, труд, поштење и друге моралне вриједности. Овдје је најважније да ли имате познанство. Уколико имате познанство, ви сте успјешан човјек, јер сте тим познанством ријешили своје проблеме”, каже Дејан Шушљик, апсолвент на Правном факултету, 24 године.

Немања Симикић је дипломирани правник који одрађује приправнички стаж у адвокатској канцеларији. Међутим, то га није, како каже, лишило сталног размишљања о стању у друштву које се одражава на младе. Економско стање је веома лоше, али то није једини проблем, каже Немања. Садашње вријеме има терет који се огледа у губитку система вриједности. Кад томе придодамо да смо у изборној години, то ситуацију додатно усложњава, поручује он. Али, упркос свему, каже треба остати.

“Ја мислим да сваки човјек мора имати отаџбину и да је отаџбина сваког од нас наш коријен. Мислим да је најлакше покушати борити се за успјех ондје гдје имаш темељ”, прича Симикић.

Свјестан да припада мањини, истиче да ипак вјерује да знање и способности морају побиједити.

“Али да би знање и добро побиједили, ми морамо да се боримо за то. Неће они који нам продају млако пиво и печење испод шатора то донијети. Нажалост, неће. Да хоће, ја бих таквом одмах дао власт. Ми се морамо борити. “, додаје Немања.

Деветнаестогодишња Милица Гатаревић, која се бави волонтерским радом, сматра да постоји љеност за борбу, те да млади људи најприје морају мијењати себе.

“Ја знам да влада непотизам… упоран и борити се против таквих ствари “, каже Милица.

Ризикујући да због оваквог начина размишљања добију етикету “будала”, ипак се издвајају из већинског мишљења да млади у овој земљи немају перспективу.

Слична је судбина и многих других, који су упали у одређену летаргију. Не покушавају се активирати, изгубили су вољу и излаз виде једино ван ових граница.

(БН ТВ)