Привредницима Српске све тежи пут до кредита

Због изузетно високих камата, обимне папирологије, те дуготрајних и исцрпних процедура у комерцијалним банкама, привредницима у Републици Српској је готово немогуће доћи до кредита за нове инвестиције. Они већ годинама упозоравају на ове недостатке, чини се безуспјешно.

Република Српска 08.04.2016 | 22:30

Са једне стране привредници – тврде, добијење кредита за нове инвестиције код комерцијелних банака постало је готово немогућа мисија. Високе камате су највећи проблем. Са друге стране банкари – тврде, потражња не јењава, новац постоји, а доказ за то су снижене каматне стопе у односу на претходне године.

Постоји узрочно-посљедична веза између цијене кредита и камата које се дају на депонована средства у банкама, каже привредник Ђорђе Славињак и додаје да у развијеним привредним друштвима, Централна банка реагује на тај начин што смањује каматне стопе на штедњу.

“Самим тим привреда на западу може да добије повољнија средства од 2-3 %. Ако у БиХ имамо камате на штедњу које се крећу од 2-3%, за очекивати је да буду високе камате за кориснике кредита које иду од 7, па чак и 8 процената”, додаје Славињак.

То су веома високе каматне стопе и за очекивати је да привреда не може на вријеме да сервисира такве кредите, додаје Славињак. Објашњење долази и од банкара. Каматне стопе доста зависе од извора до којих банка долази.

“У домаћим банкама извори се најчешће заснивају на депозитима – штедњи. Дијелом банка има свој капитал, а за остатак користи неке друге изворе, рецимо које повлачи из иностранства, док стране банке средства добијају из својих матица. Доста зависи и од рејтинга самог клијента”, каже директор Сектора пласмана у Павловић банци Гордана Ђукић.

Рејтинг клијента онемогућава младим предузећима да се упусте у обимније послове. Неповјерење банака прва је препрека, а кредити су неопходни.

“Ми као млада фирма немамо могућност великог кредитног задужења за неке инвестиције и то нама у сваком случају фали зарад проширења посла. Оно што је сигурно, јесте да банке не желе да улазе у ризике. Желе чисту ситуацију, да све буде лако наплативо што се тиче њих”, каже директор Пољопривредне задруге „Повртарство“ Мићо Живић.

“Банке се осигурају, не 100 већ 300 одсто. Циљ им је да добро осигурају свој уложени капитал и оне то успијевају. Може им се”, додаје Славињак.

“Па то је сасвим нормално. Износ за износ. Одређени износ мора бити обезбјеђен квалитетним колатералом. Углавном све банке се нечим обезбјеђују”, одговараја Ђукићева.

Истовремено, Славињак наглашава да далеко боље сарађује са домаћим банкама које се за разлику од страних не држе слијепо одређених правила и обезбјеђивања средстава које је чак три пута веће - кроз некретнине и хипотеке. Рјешење за како привредници тврде, вишак папирологије при узимању кредита види у већем ангажовању локалне власти, која би преко одређених агенција могла растеретити притисак који је тренутно на леђима привредника.

БН ТВ