Најздравије кухиње свијета

Како расте број оболелих од дијабетеса типа 2 на светском нивоу, Светска здравствена организација одлучила је да овогодишњи Светски дан здравља посвети борби против ове опасне болести.

Здравље 08.04.2016 | 08:51

У свету с дијабетесом живи око 422 милиона људи, док се претпоставља да постоји и велики број оболелих код којих та болест још није откривена.

Док је дијабетес типа 1 аутоимуно, углавном наслеђено стање, тип 2 је много чешћи и на њега утичу бројни фактори, попут гојазности и година.

Правилна исхрана зато може бити најбољи начин превенције дијабетеса типа 2. Због тога вам представљамо неке од најздравијих светских кухиња, које вас могу инспирисати да направите позитивне промене у својој свакодневној исхрани.

Медитеранска

Ова исхрана богата је поврћем и воћем, интегралним житарицама, орашастим плодовима, рибом, млечним производима, а маслиново уље је главни извор масноћа. Понекад укључује и понеку чашу црвеног вина.

Многе студије истичу користи од овакве исхране и повезују је с бољим здравственим стањем и смањењем ризика од многих болести, међу којима је и дијабетес типа 2.

Јапанска

Становништво Јапана има најдуже очекивано трајање живота на свету. Недавна студија показала је да своју дуговечност Јапанци дугују исхрани богатој поврћем, воћем, рибом и алгама.

Јапанска влада је 2005. објавила препоруке за становништво везане за исхрану, у којима се људи подстичу да уносе мање засићених масти и свих врста прерађевина.

Истраживања су показала да су испитаници који су пратили такве препоруке имали 15 одсто мању стопу смртности и мање шансе да оболе од закрчења крвних судова.

Нордијска

Ражани хлеб, масна риба, локално сезонско воће, коренасто поврће и ферментисано млеко традиционална су храна нордијских народа попут Швеђана, Данаца, Норвежана, Финаца и Исланђана.

Недавна студија објављена у “Тхе Америцан Јоурнал оф Цлиницал Нутритион” показала је да је таква исхрана подједнако корисна као и медитеранска, као и да смањује запаљења у телу.

Западноафрички

Становништво Малија, Чада, Сенегала и Сијера Леонеа хране се изузетно здраво.

Истраживачи Универзитета у Кембриџу који су испитивали заступљеност воћа, поврћа, интегралних житарица, рибе и хране богате влакнима и омега 3 масним киселинама, открили су да становници западноафричких земаља уносе највише таквих намирница у односу на све друге становнике света.

Осим тога, становници Западне Африке једу много мање у односу на становнике западних земаља, што значи да бележе знатно мање оболелих од гојазности, али и дијабетеса типа 2.

Француска

Познати “француски парадокс” одавно збуњује научнике. Како нација која уноси тако много намирница богатих засићених мастима има тако ниску стопу оболелих од срчаних болести и гојазности?

Једна студија је показала да је кључ у квантитету. Дакле, иако Французи једу кроасане, сиреве и меса, они једу мале порције.

Оно што повезује све ове типове исхране је то што су богате воћем и поврћем, као и махунаркама. Изузетно је важно правилно бирати извор масноћа и предност дати маслиновом уљу и незасићеним мастима, као и јести довољно рибе.

Б 92