ММФ тражи заједнички надзор над банкама

Неизвјесно је да ли се власти у Босни и Херцеговини успјети договорити са представницима Међународног монетарног фонда (ММФ) око аранжмана вриједног више од 500 милиона евра.

Босна и Херцеговина 08.04.2016 | 07:49

Према ранијим изјавама појединих представника ентитетских влада очекивања су била да би се те, за буџете неопходне паре, могле добити до половине ове године.

Но, непровођење реформи, те проблеми у банкарском сектору закочиле су тај процес. Притом у јавности испливавају и информације да и ЕУ врши притисак према ММФ-у да обустави сваку врсту кредитирања док бх. власти не почну озбиљније да раде на провођењу реформи из Реформске агенде.

У ММФ-у нису одустали од преговора, чак у тој међународној институцији тврде да је протеклих неколико мјесеци остварен и напредак, те да је сада у току фаза о договарању сета политика којег је потребно провести прије него што Извршни одбор ММФ-а, чија сједница још није заказана, одобри програм.

Шестог и седмог априла прво са премијером Федерације БиХ Фадилом Новалићем, а онда са премијерком Републике Српске Жељком Цвијановић о могућем аранжману разговарао је и извршни директор Међународног монетарног фонда Менно Снел.

Какви су резултати разговора, остало је непознато, мада се у јавности највише шпекулише заправо о тежини самих услова које је потребно испунити да би се добили новци од ММФ-а.

"ММФ је индиректно потврдио да се од власти у Републици Српској и Федерацији БиХ траже снажне мјере за слабе банке у Босни и Херцеговини. Тиме је индиректно потврђена информација коју смо објавили да ММФ тражи од Владе Српске гашење Банке Српске. Она то покушава избјећи њеном реорганизацијом и претварањем у финансијског посредника. Не треба заборавити да је ММФ и прије снажно критиковао уплив државног капитала у банкарски сектор", рекао је Синиша Вукелић, уредник портала Цапитал.ба.

Подршка буџетској потрошњи

Колико је стварно потребан аранжман можда најбоље о томе говоре и саме изјаве ентитетских премијера који су коначно јавно почели да признају да имају проблеме у буџетима.

У Републици Српској касне подстицаји, социјална давања, те разне друге буџетске исплате.

Све чешће се иде у продаје трезорских записа и обвезница са скупљим каматама банкама. У буџет у току 2016. требало би из кредитних аранжмана надомјестити више од 250 милиона евра.

"Имамо одређене поремећаје и имамо нешто што смо знали да ће се десити тако што смо 'увукли' цијелу пензионерску популацију и дали јој статус буџетског корисника број један када говоримо о приоритетима. То јесте наш приоритет, пензионери јесу наш приоритет и ја мислим да ћемо брзо имати уходан систем, са или без ММФ-а", навела је Жељка Цвијановић, предсједница Владе Републике Српске.

И у интервјуу ФТВ-у премијер Федерације БиХ Фадил Новалић каже да би паре од ММФ-а отишле директно у подршку буџетској потрошњи.

"Он је за буџетску стабилност и социјалну стабилност, да бисмо могли онда развојне програме онда са другим институцијама, Свјетском банком или приватним банкама. Комплетно овогодишње задуживање буџета Федерације БиХ је 312 милиона марака из страних извора", наводи Новалић, те додаје:

"Имамо још 400 милиона из трезорских записа и обвезница које Федерација врти на домаћем тржишту. Али, тај геп негативни је 312 милиона. ММФ-ових 312 милиона, ви не знате гдје то оде. Једноставно то затвори тај геп који ми не добијемо из директних и индиректних пореза."

Професор на Економском факултету у Сарајеву, Мурис Чичић, истиче да је Република Српска за разлику од Федерације БиХ исцрпила готово све видове додатног финансирања, те да би и лошије поднијела евентуално непотписивање аранжмана са ММФ-ом.

Чичић додаје да је у тренутној финансијској ситуацији ММФ-ов аранжман најприхватљивија солуција.

"Он тјера домаће политичаре да прихвате барем неке елементе нормално финансијског и другог пословања у секторима у БиХ. Рецимо у овој ситуацији, једино право рјешење је да се прихвати заједнички, јединствен надзор над банкарским сектором у БиХ. То би одмах омогућило да ММФ потпише кредитни аранжман што би ријешило и проблем буџета", наводи Мурис Чичић, те оцјењује:

"Али, сад долазимо до политичког питања, неће неко да имамо јединствен надзор над банкарским сектором зато што то проглашава националним интересом, а, у ствари, ради се о власти и могућношћу да она утиче на те токове на које иначе не би могла утицати."

И у ММФ-у су, каже Чичић, свјесни тога да садашњи систем надзора над банкарским сектором у Босни и Херцеговини само погодује криминализацији, што је уосталом и показало пропадање неколико банака у кратком времену.

Алтернативни начини финансирања

Но, како ће се даље одвијати цијела ситуација и који су то услови ММФ-а могло би се знати већ сљедеће седмице. Барем тако је у саопштењу за РСЕ изјавила министарка финансија Федерације БиХ, Јелка Милићевић.

"У сљедећој седмици имаћемо поузданије информације везано за преговоре с Међународним монетарним фондом а до тада све су то непровјерене информације које могу збунити и преговараче и јавност", изјавила је Милићевић.

Власти покушавају минусе ријешити и алтернативнијим начинима финансирања.

Примјер је и пропали договор Владе Републике Српске са једним сумњивим америчким фондом према којем је Република Српска требала добити кредит од 300 милиона долара.

Незванично, влада Републике Српске тренутно преговара и са једним фондом из Швајцарске. У Федерацији Босне и Херцеговине су више окренути моделу унутрашњег задуживања.

Иницијативе су и да се за помоћ ентитетским буџетима дозначе средства добити Централне банке БиХ која износе неколико стотина евра.

"То се не дира ни у каквој нормалној држави. То су средства резерви која служи као причува, односно покриће за оно што се емитује у новцу. И владе у прошлом мандату су покушавале да на било који начин те паре узму. Ја не вјерујем овим политичарима. Ако њима дамо на располагање та средства, она ће бити потрошена и онда ће доћи у питање аранжман валутног одбора, у том смислу и валутног курса. Мада, када би се она трошила на паметан начин, од стране неке стабилне владе, да се активирају и да се обнављају, онда би то било добро рјешење", Мурис Чичић.

Економисти оцјењују да неће тако лако доћи до потписивања аранжмана са ММФ-ом.

Но, и ако га буде власти свакако коначно морају почети размишљати о кресању буџетских трошкова, јер нема тог кредита којег не могу у једном залогају појести тренутни буџетски расходи.

Извор: РСЕ