Клинтон прижељкивао да Милошевић попусти?

САД су током припреме ваздушних удара на Југославију због Косова и Метохије биле забринуте да би могле бити увучене у дуготрајну војну акцију и прижељкивале су да Милошевић попусти или прије напада или у раној фази.

Србија 06.04.2016 | 12:55

Ово је видљиво из недавно декласификованих докумената у Предсједничкој библиотеци Била Клинтона из септембра и октобра 1998. године, дакле уочи прве пријетње ваздушним ударима, а на састанцима су били присутни највиши званичници који су се бавили питањима националне безбједности САД.

Американце је бринуло оклијевање Европљана, став Русије, недостатак подршке америчке јавности и неодлучност Конгреса.

"Добијање подршке Конгреса за ударе ће захтијевати значајан напор. Већи дио америчке јавности показује ограничен интерес за Косово, а већ имамо потешкоће да обезбиједимо подршку јавности за учешће у СФОР-у (амерички контингент у БиХ). Конгрес ће посебно бити забринут ако америчке снаге буду угрожене и ако 'косовска аутономија' буде захтијевала наш дугорочнији аранжман. Конгрес ће посебно бити узнемирен ако наши европски савезници покажу мањи ентузијазам од нас", пише у документима.

Посебно је занимљиво признање да НАТО 1998. уопште није имао у плану имплементацију мировног споразума након завршетка ваздушних удара и постизања договора између Срба и Албанаца.

"НАТО није изнио нити детаљан план, а упитно је хоће ли савезници, укључујући и нас, уопште бити вољни да пошаљу трупе", наведено је у документу.

Због тога је, како је истакнуто, размотрена опција имплементације споразума уз формирање локалних полицијских снага на Косову и других институција које би се мање базирале на међународној, а посебно америчкој присутности. Документ показује да су САД биле забринуте таквим развојем догађаја и између редова очекивале да ће Милошевић попустити.

"Можда ће сама припрема кориштења кредибилне војне силе бити довољна да присили Милошевића на попуштање и на озбиљне преговоре", наведено је.

Занимљива је индиректно исказана пристрасност Клинтонове администрације према косовским Албанцима.

Иако се на неколико мјеста спомиње да се уздржавање од употребе оружја очекује и од Ослободилачке војске Косова, чини се да је главнина пријетњи била уперена према Србији. Примјера ради, документи сугеришу да су преговори између Тачија и Милошевића, уз посредство америчког амбасадора Кристофера Хила, били само формалност.

"Постоји консензус да приступ фокусиран искључиво на хуманитарне напоре и дипломатске преговоре нема разумне изгледе за успјех. Преговори између Милошевића и косовских Албанаца неће довести до прихватљивог споразума све док се насиље наставља. Истовремено, бруталне операције српских безбједносних снага и повремени напади ОВК и даље отежавају дотурање помоћи. Потенцијал за чињење злочина остаје висок", истакнуто је.

У документима из марта 1999. године, видљива је већа спремност за ударе, али се и даље наслућује оклијевање Европљана. Примјера ради, када су САД планирале ескалирање ваздушних удара на стратешке мете широм Југославије, истакнуто је да су савезници изричито тражили да морају дати сагласност.

Једна од опција након прве фазе је укључивала нападе на командне центре, значајне инфраструктурне објекте и ресурсе који би могли бити искориштени за пројекцију моћи Југославије, уз напомену да за ову фазу не постоји аутоматско одобрење, већ да Савезници морају дати сагласност.

Опција "Б" би, како је истакнуто, довела и до значајнијих цивилних жртава, па је од војних планера затражена информација како смањити цивилне жртве.

САД обавијестиле Ђукановића о нападима

САД су унапријед обавијестиле Милу Ђукановића, предсједника Црне Горе, да ће мете у тој тада југословенској републици, бити мета удара.

"Напади у првој фази на интегрисане системе ПВО ће неминовно довести и до напада у Црној Гори. Предсједник Ђукановић информисан је да ће до тога вјероватно доћи", наведено је у документу из Клинтонове предсједничке библиотеке од 20. марта 1999. године.

Питање је упућено Мадлин Олбрајт, америчкој државној секретарки, шта се, евентуално, може урадити да се смањи политички притисак на Ђукановића.

Извор: Независне новине