За три мјесеца у БиХ ликвидиране 124 фирме

У БиХ је у првом тромјесечју ове године покренуто 60 стечајних поступака, што је за осам више у односу на исти период прошле године, показују подаци агенције ЛРЦ, која посједује информације о рачунима свих правних лица на територији БиХ.

Босна и Херцеговина 06.04.2016 | 12:20

У исто вријеме, закључен је 31 стечајни поступак, што је за 19 мање у односу на упоредни период, док је у прва три мјесеца ове године одбијено 45 стечајних поступака.

Подаци ове агенције показују и да је највише стечајева на почетку ове године отворено у областима градње стамбених и нестамбених зграда, посредовања у трговини разноврсним производима, те у трговини дрветом, грађевинским материјалом и санитарном опремом. Са друге стране, највише стечајних поступака закључено је у секторима производње металних конструкција и њихових дијелова, трговина на велико металном робом, инсталационим материјалом, уређајима и опремом за водовод и гријање, те у помоћним услугама у шумарству.

"По броју отворених, али и закључених стечајних поступака 'лидер' је Сарајево, што је и разумљиво, с обзиром на то да тамо егзистира највећи број привредних субјеката. Даље слиједе Тузла, Бањалука, Бијељина, Грачаница и Требиње, а по броју закључених стечајева на листи су редом Грачаница, Тузла, Зеница и Градачац", навели су из агенције ЛРЦ.

Са друге стране, из ове агенције истичу да је у првом кварталу ове године у БиХ отворено 213 ликвидационих поступака, што је за четири више у односу на исти период прошле године. У истом периоду закључене су 124 ликвидације, што је много мање од 408 закључених ликвидационих поступака у прва три мјесеца прошле године, када је само у јануару закључено 307 ликвидација. Иначе, девет ликвидација је у том периоду обустављено.

Као и у случају стечаја, по броју ликвидација води Сарајево. Након њега, највише ликвидационих поступака отворено је у Тузли, Бањалуци, Мостару, Зеници, Високом, Тешњу, Требињу, Живиницама и Бихаћу, док по броју закључених ликвидационих поступака слиједе Тузла, Мостар, Зеница и Широки Бријег.

Гледано према привредним гранама, ликвидациони поступци су најчешће отварани у дјелатности ресторана и осталих објеката за припрему и услуживање хране, путничком превозу робе и неспецијализованој трговини на велико, док их је највише закључено у градњи стамбених и нестамбених зграда, те неспецијализованој трговини на велико и трговини на мало одјећом у специјализованим продавницама.

Из ове агенције појашњавају да је стечај законски дефинисан као поступак којем је сврха спасавање фирме и због тога се настоји сачувати имовина, а прије свега опрема за рад, док у ликвидацији све што нека фирма посједује иде "на добош" ради намирења дуговања.

Нажалост, истичу да због неинформисаности и предрасуда домаћи предузетници на све могуће начине покушавају избјећи стечај као облик оздрављења фирме. На тај начин, умјесто оздрављења, започињу агонију која, готово по правилу, завршава ликвидацијом и гашењем предузећа. А стечај и ликвидација, кажу, нису исти поступци, како ни формално, тако ни према правилима по којима се спроводе.

"Ликвидациони поступак се проводи над правним лицем и служи потпуном намирењу свих повјерилаца уновчавањем имовине, овдје није претпоставка инсолвентност привредног субјекта као што је случај са стечајем", рекла је Сабина Машовић, директор Правне службе ЛРЦ-а.

Мехмед Вранац, стечајни управник, рекао је да је неопходно разбити табу, који влада међу великим бројем привредника о томе шта је стечај, а то се најлакше може постићи тако што ће се предузетници и менаџери подробно упознати са Законом о стечајном поступку.

"Пословни људи морају схватити да стечајни поступак значи стварну дијагнозу проблема фирме и одговор на питање да ли фирма са својом тренутном концепцијом може наставити на тржишту дјеловати и даље или тако више не иде, јер је потребна корјенита ревизија како организације, тако и дјеловања фирме", рекао је Вранац и додао да то треба схватити као помоћ руководству фирме, а не као санкцију ради неуспјешног пословања.

Изудин Кешетовић, професор Економског факултета у Тузли, рекао је да је генерално гледано, неликвидност највећи проблем привреде у БиХ, посебно реалног сектора, који генерише опште стање. Он је истакао да би надлежни, уколико то желе, могли промијенити то стање кроз оживљавање пословних активности и подстицање реструктуисања, а уз активну пословну политику.

Бројке:

213 ликвидационих поступака отворено у првом кварталу

60 стечајева покренуто у прва три мјесеца ове године

31 стечајни поступак закључен у периоду јануар - март

9 ликвидација обустављено

Извор: Независне новине