Дан када су нацисти разорили Београд

Пре 75 година, у раним јутарњим часовима 6. априла 1941. године, без објаве рата нацистичка Немачка напала је Краљевину Југославију.

Србија 06.04.2016 | 08:11

Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700.

У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Пожар у Народној библиотеци, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, однео је око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.

Априлски напад на Југославију је био одмазда за 27. март 1941. када су оборени влада и намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић.

Пуч од 27. марта практично је одредо судбину Југославије и трасирао њен пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пучје извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

Велики масовни бунт двадесетседмог марта упамћен је по паролама "Боље рат него пакт" и "Боље гроб него роб". Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је "Југославија пронашла своју душу".

Пучем је, де факто, поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта, а с друге стране, сасвим је извесно да је незадовољство приступањем Тројним пакту, било огромно, те да је пучбио и израз расположења великог дела народа.

Централна личност пуша био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, опште је уверење међу стручњацима да је пресудан подстицај државном удару у тако преломном тренутку имао пре свега Лондон, а по свему судећи и Москва, док остаје чињеница да су српске опозиционе странке и патриотске групе, као и Српска црква, одушевљено примиле вест о државном удару.

Уследио је 6. априла масовни брутални напад Немачке, Италије, Бугарске и Мађарске, након којег је Југославија распарчана, а нацистички окупатори формирали су тзв. Независну државу Хрватску, затим велику Албанију, велику Бугарску...

Београдску владу о часу напада претходно је обавестио, сасвим прецизно, наш војни аташе у Берлину пуковник Владимир Ваухник, врхунски обавештајац

Југословенска војска капитулирала је 17. априла.

Извор: Тањуг / Новости