Шешељ нова звијезда 'Босанског циркуса'

Власници „Босанског циркуса“ ДОО Бакир Изетбеговић и Мило(к)рад Додик, након што је буквално избачен из оног хашког, сложно позивају Војислава Шешеља да гостује у њиховој урнебесној представи.

Босна и Херцеговина 05.04.2016 | 22:58

Присјећам се како је Шешељ својевремено тражио холандску визу и уопште начин да наступа у тада најпрестижнијем „циркусу“, познатом као ИЦТY. Сјећам се и како је успио доћи на свјетску позорницу, али и како је пуних дванаест година забављао милионску публику. Но, укус публике се изгледа промијенио и овог артисту је Велики Газда ногирао уз објашњење какво је нејасно и њему и његовим фановима. Његови обожаваоци, посебице ови балкански, осуђени су да се задовољавају снимкама „старе славе“ са друштвених мрежа.

По повратку у Србију пред Шешељом се јавља наоко фантастична шанса – да наступа у „предизборном циркусу“. Но, све јасније можемо видјети да такав аудиторијум не задовољава жеље артиста тог ранга. Човјек је напросто навикао бити свјетска звијезда! При том, Велики Газда је написао и чак јавно обелоданио „препоруку“ каква баш и није по укусу захтјевне српске публике.

У овим тренуцима Шешељ се бори да прође „аудицију“ за „Народни Сајам Републике Србије“ и тако обезбиједи егзистенцију за наредне четири године, али га управо „препорука“ Великог Газде, иако у бити позитивна, озбиљно хендикепира у односу на остале „кастинг-кандидате“.

Сад, Војислав Шешељ, ма шта многи говорили о њему, поприлично је прагмтична особа и увијек способна да се прилагоди тренутку и ситуацији. Сјетимо се само како је у револуционарно кратком року „еволуирао“ од комунисте до четничког војводе и да је обе улоге играо на нивоу међународне познатости. Но, то је било вријеме његовог бављења „драмом“, прије него ли је уопште открио да посједује изузетан таленат за комедију.

Он јесте декларисани великосрпски патриота и противник билокаквих јужнославенских интеграција, али је одлично свјестан чињенице да је био и остао југославенска звијезда. Усљед наведеног Шешељ сасвим рационално настоји остварити ангажман у неком од регионалних циркуса.

Посљедњих 12-13 година човјек је провео у Европској Унији и вјероватно је попримио неке тамошње навике или вриједности, тако да је сасвим очекивано прво конкурисао за „Независни Државни циркус Хрватске“ (НДцХ) – као циркус пуноправно интегрисан у одговарајућу заједницу Уније. Није то начелно ни лоша идеја тражења пута до престижних европских циркуса, но, показала се као неостварива. Замислите „НДцХ“ је донио одлуку од забрани наступања у тој земљи у наредних 20 година!

Једна чланица ЕУ, гдје сваки грађанин наизуст зна Европску конвенцију о људским правима, брани право на шетњу Илицом, на пијење кавице и куповину књиге, то је напросто скандалозно! О „праву на рад“ и јавно наступање Шешељ може само маштати! Уосталом, имају Хрвати своје циркуске звијезде као што су Колy ГрабиКита и Томи ЦрниМарко!

У тренуцима већ видљиве забринутости за даљу каријеру Шешељу стиже неочекивана, али крајње озбиљна, пословна понуда од власника „Босанског циркуса“ ДОО (Друштво Одсуства Одговорности) Бакира Изетбеговића и Милорада Додика. Наоко оваква понуда могла би збунити чак и боље познаваоце комедиографских прилика. Босна и Херцеговина вијековима је препознатљива по преферирању трагедија и без претјераног смисла за хумор. Сад, у једној таквој земљи ангажовати комедијашку мегазвијезду попут Шешеља можда дјелује ирационално, но, шта ли је овде уопште рационално?

Начелна замисао Изетбеговића и Додика јесте ову земљу (напокон!) отргнути од трагедија и за вијеке вијекова преусмјерити ка модерним облицима комедија, циркуса и општеприхваћене веселости. Да би схватили оваква опредјељења напросто морамо знати неке ствари о власницима овог Друштва Одсуства Одговорности.

Бакир Изетбеговић је изданак старе лозе босанских комедијаша још од османског вакта, дакле од Изет-бега и „почетка историје“. Његов отац Алија његовао је посебан опус орјенталног циркуса заснован на тумачењима каква у неизмијењеном обличју датирају још од шестог вијека (изворна тумачења комедије).

Бакир се чврсто држи очевих принципа! Управо та већ препознатљива приниципијелност клана Изетбеговић, спремност на жртвовање свега и свакога (осим њих самих, нормално!), била је кључна за процес отимања Босне из канџи ранијих погрешних тумачења комедије као облика идеологије.

Елем, касније наступа једна крајње специфична симбиоза наоко два неспојива власника циркуса и тумача комедије, но, њихов заједнички пројекат траје двије деценије и тиме руши све предрасуде. Милорад Додик у „Босански циркус“ улази као страни инвеститор и као власник мањинског пакета од 49 одсто акција. Са економског становишта у питању је једна крајње занимљива појава.

Економске доктрине не познају случај да један „власник“ пакета акција чак двије деценије упорно и континуирано настоји умањити сопствени посјед, а Додик управо то чини и данас је озбиљно упитно коликим пакетом располаже. Но, у питању је особа потпуно посвећена духовности, какву материјално не занима!

Власник мањинског, али свакако бољег, пакета акција једноставно је рођен за циркузанта, забављача и увесељивача. Могао је остварити сасвим пристојну пјевачку каријеру, али је његов комичарски дух превладао и неповратно га усмјерио у циркуске воде.

Углавном, та заједничка склоност ка духовности, и одбојност према свему материјалном, заувијек је повезала ову двојицу хуманиста-хумориста и данас је упитно колико уопште могу опстати један без другог. Прије двије деценије започели су пројекат стварања „Босанског циркуса“ на ком и данас предано раде, а све зарад општенародног увесељавања.

Изетбеговић и Додик створили су урнебесну комедију каква је постала доминтно опредјељење њених фанова, буквално идеологија. При том ову земљу темељито мијењају и традиционалну склоност популације ка трагедијама замјењују свеопштим циркусом. Кад у свој циркус уведу мега звијезду попут Шешеља тешко да ће овде више ишта бити као прије. Босна више никада неће бити препознатљива као „тамни вилајет“, него као циркус у ком се публика смије до суза!

(Борислав Радовановић)