Арапи јефтино купују српску земљу у БиХ

Мјеста Барице и Чављак, десетак километара од Сарајева, на надморској висини од 1.200 метара, с чистим ваздухом и импресивним погледом на град, популарна су излетишта, која привлаче многе грађане, али однедавно и потенцијалне купце из арапских земаља заинтересоване за земљиште.

"Арапи често дођу овдје, изађу из комбија, сликају све около, мало се распитају чије је земљиште, да ли државно или не, и оду. Онда дођу посредници, који за њих купују", објашњава нам један домаћин.

Показује нам простране ливаде које су држављани арапских земаља већ купили,  те говори за која су све села заинтересовани у околини тог мјеста.Како каже, и власници земљишта у томе виде прилику, због чега стално повећавају цијене земљишта."Сјећам се када је прије 15 година овдје дунум био 1.000 КМ, прије пар година је био 10.000 КМ ", говори овај домаћин.

Међутим, сада цијена дунума на локацијама око Сарајева атрактивним за ове купце достиже 35.000 КМ, односно 17.500 евра, чиме земљиште постаје све више недоступно за оне домаће становнике пристојнијег џепа који би жељели купити некретнину.

"Арапи купују већином огромне комплексе, од 400 дунума, углавном у Хаџићима, Трнову, на Илиџи, али ево сад и овдје. То је 99 посто земља Срба, па имају посредници из Републике Српске, који те власнике увезује, увезује њихове парцеле, да би их заједно продали. Онда они узму те паре, углавном иду око Бијељине, по Семберији, купују по доста нижим цијенама тамо. Рецимо, око Рогатице откупљују за багателу", објашњава.

Држављани арапских земља нису једини странци који желе купити земљу у Босни и Херцеговини.Како кажу агенти које се баве продајом некретнина у Херцеговини, Руси, који су раније куповали у Црној Гори, показују велики интерес за земљиштем у Требињу и околини овог града.

"То је народ који је веома опрезан када купује некретнину, долази их пуно овдје, три пута мјере и једном режу, добро познају језик, администрацију, да виде да је то чисто, јер у Црној Гори су много преварени. Такође, код њих је криза, па су престали куповати у тој земљи и сад су оријентисани ка Требињу", тврди Васо Милић, власник агенције за некретнине Твико из Требиња.

"Највише купују око Билећког језера, не питају за цијену. Цијене су се доста повећале посљедњих година, рецимо у околним мјестима је дунум скочио на 10.000 КМ, а уназад пет година је био 3.000 КМ".

Отварање фирме је тренутно једини начин на који држављани арапских земља могу купити некретнину у Босни и Херцеговини.

Странци као физичка лица по закону могу куповати некретнине у Босни и Херцеговини уколико постоји реципроцитет с државом из које они долазе, што значи да би и држављани Босне и Херцеговине требали бити у могућности да у тој држави могу купити некретнину.

"Постоји листа земаља, реципроцитет стицања права власништва на некретнине у Федерацији Босне и Херцеговине, тамо гдје нема реципроцитета не могу да купе, али могу да оснују фирму, па се та фирма појављује као купац. Сваке године федерално Министарство правде, на приједлог Министарства вањских послова Босне и Херцеговине, утврђује листу тих земаља", наводи случај у Федерацији предсједник Нотарске коморе Федерације Адем Јакуповић.

Међутим, како тврде нотари, због тога се јављају разне "малверзације" када арапски купци желе некретнину, а и фирме које се отварају су "често фиктивне", а не стварне, које запошљавају домаће становнике.

Извор: Ал Јазеера