Промјенљио вријеме опасно за плућа

Температурне осцилације погодују развоју вируса и доводе до болести дисајних органа. Велики број становника Србије пролеће је дочекао с прехладом или грипом.

Здравље 01.04.2016 | 10:21

Наизменичне промене топлог и хладног времена погодују ширењу вируса, а ово пролеће је баш такво, па не чуди што је велики број људи прехлађен или има неки облик грипа. Код већине је у питању само назеб, који прође након неколико дана. Међутим, многе је вирус "сместио" у кревет и без лекова не могу да се изборе са њим. Најчешћа дијагноза ових дана, коју добију од лекара када му се обрате због симптома попут кашља, температуре и стезања у грудима је - бронхитис, а у тежим случајевима упала плућа.

Уз кашаљ, температура је нормална или повишена. Пацијенти се осећају лоше, често имају бол и стезање у грудима, што је повезано са дисањем и кашљањем, па се то разликује од стезања у грудима код срчаних болесника. Важно је правити ту разлику, да се не би стварала паника због сумње на проблеме са срцем - истиче пулмолог др Владимир Жугић, начелник Службе за функционалну дијагностику плућа Клинике за пулмологију КЦС.

* Како спречити да прехлада не пређе у бронхитис?

- Код сваке прехладе је у старту неки блажи облик упале трахеје, односно душника. Али таква болест, у принципу, не захтева посебно лечење. Чајеви, витамини, мировање су основна терапија, јер прехлада прође сама. Уколико се јави висока температура, изнад 38 степени, па траје два-три дана, требало би се обратити лекару. Поготово када је и дисање отежано, а опште стање организма погоршано хроничном малаксалошћу.

* Како се лечи акутни бронхитис?

- Као и прехлада, уноси се много течности, пацијент се одмара, лежи у кревету, узима много витамина. То је основна терапија код акутног бронхитиса, а антибиотике нипошто не треба узимати, јер је овде реч о вирусној ,а не о бактеријској инфекцији. Узимање антибиотика је контраиндиковано, јер ствара резистентност, па њихова каснија употреба у терапији на бактерије може бити неуспешна. У сваком случају, акутни бронхитис не оставља никакве последице ако нема компликације. Људе често завара искашљавање замућеног жућкастог или чак зеленкастог секрета и помисле да се ради о бактеријској инфекцији. Међутим, то је уобичајена појава и код вирусне инфекције, па појава таквог секрета није критеријум за примену антибиотика.

* Које су могуће компликације?

- Најчешћа компликација је пнеумонија, односно запаљење плућа. За разлику од бронхитиса и прехладе, пнеумонија се обавезно лечи антибиотицима, јер се ради о бактеријској инфекцији. Колико ће лечење да траје зависи од облика пнеумоније, односно од врсте бактерије која је до запаљења плућа довела. Код здравих људи, без тежих хроничних болести, лечење је у кућним условима антиобиотицима у таблетама, пет до седам дана. Код болесника који имају друге факторе ризика, који живе у дому за старе или су болест добили у некој од здравствених установа, лечење траје дуже, често је неопходна и хоспитализација. Лечење се, зависно од узрочника, обавља енергичном антибиотском терапијом, која садржи два или више антибиотика. Важно је да се зна да ни пнеумонија не оставља никакве последице, осим ако нису присутна придружена обољења или се догоди у старости.

* Какав је хронични бронхитис?

- Акутни бронхитис нема везе са хроничним, који настаје као последица хроничног надраживања дисајних путева. Манифестује се сталним кашљањем и искашљавањем најмање три месеца у години. Овај облик бронхитиса јавља се код пушача, због аерозагађења, односно честица дизела, прашине, штетних гасова, смога., али пре свега због вишегодишњег пушења. Код великог броја пацијената са хроничним бронхитисом развија се хронична опструктивна болест плућа (ХОБП). Те особе су пушачи са вишегодишњим стажом или су стално изложени утицају аерозагађења. Осим сталног кашља и искашљавања, долази и до отежаног дисања. У почетку приликом напора, а касније и у мирном стању. Следећа фаза је отежано дисање са осећајем гушења и свирањем у грудима. Хронична упала дисајних путева доводи до мање или више трајног сужења дисајних путева, који се никада не враћају потпуно у првобитно стање, ни уз помоћ лекова. Болест има неколико стадијума, најблажи облик не ствара сметње у обављању свакодневних послова, али се тешко подноси сваки физички напор. Најтежи болесници су практично инвалиди, неспособни за најмањи напор, као што је јутарња хигијена или обување ципела. Они су везани за доживотно примање кисеоника у кућним условима. Хронична опструктивна болест плућа је једина плућна болест, која има све више оболелих у свету због загађења. Државе можда могу да брину о чишћењу ваздуха, али не и да забране пушење појединцима.

ДЕЦА СУ НАЈВИШЕ УГРОЖЕНА

Прехлада изазвана вирусима је нарочито опасна за најмлађе, јер често прерасте у озбиљан опструктивни бронхитис или запаљење плућа, упозоравају из професионалног Удружења педијатара у Минхену. Код болесне деце дисање је веома отежано и најчешће завршавају у болници. Чак и малишани чије стање није оцењено као критично морају да се инхалирају да би се отворили дисајни путеви и смањило отицање ткива.

Код беба је у том случају дисање изузетно напорно, па престају да сисају, а тело због температуре губи течност, о чему родитељи посебно морају да воде рачуна. У мање озбиљним ситуацијама довољне су капи за нос и усправљање детета у креветићу помоћу јастука. Соба у којој се налази беба требало би да буде добро проветрена, не превише загрејана.

Ако дете упорно кашље, неопходно је да се зове лекар. Лекове за смањивање секрета и капи за нос не треба давати без консултације са лекаром. Иначе, доктори су углавном скептични према лековима који отпуштају секрет, јер у комбинацији са медикаментима за сузбијање кашља могу да доведу до опасног нагомилавања секрета. Немачки педијатри саветују опрез и са капима за нос, које могу да ометају циркулацију или оштете слузокожу у ноздрвама.

ПРЕПАРАТИ ОД ЈАГОРЧЕВИНЕ

Код хроничног бронхитиса препоручују се препарати од јагорчевине, а најделотворнији је сируп који се добија из корена биљке. Лековити састојци прво делују на слузокожу желуца, одакле надражај преко гастро-бронхијалног рефлекса делује на слузокожу бронхија. Тада долази до хиперсекреције, што омогућава лакше искашљавање. Осим тога, повећава се и активност епитела слузокоже грла, који је такође надражен због кашља.

Б 92