Рогатица: Пронађен жртвеник бога плодности

Приликом уређења корита ријеке Ракитнице у Рогатичком пољу пронађен је римски жртвеник, што је отворило могућност да се на овом мјесту налази још вриједних античких споменика.

Република Српска 31.03.2016 | 22:00

Српска може да се поноси великим бројем споменика и античких локалитета, а за "драгуљ" који је пронађен у Рогатици се претпоставља да потиче из периода од краја првог до половине трећег вијека нове ере.

Невелики фонд античких епиграфских споменика у Рогатици обогаћен је за овај примјерак који говори о животу и развоју античког града између брда Љуна и ријеке Ракитнице.

Да би открили бар дио његових тајни ангажовали су проф. др Глигора Самарџића, који предаје антику на Филозофском факултету у Палама и Косовској Митровици.

Према његовим ријечима, све упућује на то да је ријеч о жртвенику посвећеном богу плодности, рађања и напретка Либеру. То се поклапа и са локалитетом гдје је пронађен, Рогатичким пољем које је од памтивијека било погодно за сјетву разних врста житарица и поврћа.

Овакви споменици, додао је Самарџић, нису ријетки широм некадашње провинције Далмација из римског периода. Карактеришу их епиграфски написи који дају одговор на питање коме и зашто су подизани.

"Детаљније научно испитивање споменика тек предстоји, а резултати ће бити публиковани у еминентним научним часописима код нас и у иностранству" рекао је Самарџић.

Он је истакао да је са 2.628 регистрованих стећака општина Рогатица трећа у БиХ по броју ових културно-историјских споменика. Налазе се на 53 локације широм општине, а међу највећим је некропола Борак недалеко од села Бурати са 212 стећака и проглашена је националним спомеником у БиХ, а у току је и активност да уђе у заштиту УНЕСКО-а.

И остале некрополе са стећцима имају своју историјску тежину. Добар примјер је некропола Црквина у Пљешевици код Рогатице у којој је 89 стећака, а на једном од њих се истиче кров на "четири воде".

Ову некрополу карактерише и још једна занимљивост. На једном двоструком сандуку уз тек упорније гледање примјећује се крст који нема трагова израде.

"Тај крст исијава из камена који је величине 2,10 метара. Сам крст је дужине 1,60 метара. Ширина крста је 1,33 метра, колика је и ширина стећка", рекао је Самарџић.

Шанса за развој туризма

Директор Туристичке организације општине Рогатица Небојша Голић каже да би било добро да неко од стручњака објесни како је настао "невидљиво-видљиви" крст на стећку.

"Од стећака у туристичкој понуди пуно очекујемо. Ту је и некропола у Пљешевици и локалитет Црквина као предворје тумула са стећцима на коме су добро видљиви остаци старе цркве са полукружном апсидом. Из њих је временом однесено много камења, који су уграђени у околне сеоске куће и друге објекте. Ипак, оно што је остало довољно је да буде основа неком будућем сакралном објекту", рекао је Голић и додао

да овоме иде у прилог то што се цијели комплекс налази уз велико православно гробље.

"Тиме би се сачувао и уредио локалитет Црквина са припадајућом некрополом стећака", нагласио је Голић.

Извор: Глас Српске