Станић: Политика угрозила Универзитет

Станко Станић, одлазећи ректор Бањалучког универзитета, казао је у интервјуу за "Независне" да се надао да ће процес избора новог руководства бити препуштен искључиво академској заједници, али да се то, нажалост, није догодило.

Република Српска 31.03.2016 | 07:30

"За неке кандидате лобирали су из политичких странака, из града и републичког нивоа и то појединци који немају никакве директне везе са Универзитетом", казао је Станић и поручио да је политика угрозила аутономију Универзитета.

НН: У двије конкурсне процедуре није било успјеха и чланови Сената су, чини се, на неки начин "опструисали" сам избор, с обзиром на то да смо имали два пута идентичне ситуације с поништеним листићима. Такође, сви кандидати су оцијенили да је политичко бирање заправо основни проблем. Какво је Ваше мишљење о томе?

СТАНИЋ: Не бисмо могли рећи да постоји опструкција јер да је тако био би много већи број оних који не подржавају предложене кандидате. Право је чланова Сената и да не подрже ниједног кандидата, те да се изјасне о томе приликом гласања.

У оба круга имали смо иста два кандидата са највећом подршком, па мислим да је то и доказ да се тешко опредијелити за њихове програме... Код политичког утицаја, нажалост, мораћу се сложити.

Јер, прије него што је почео избор очекивао сам да неће бити значајног утицаја политике и да ће академска заједница сама завршити тај посао. Показало се, међутим, да је било утицаја са свих страна, из неких политичких партија, и тако смо дошли у ову позицију.

На то указује и чињеница да су за неке кандидате лобирали људи из града и Републике који немају ама баш никакве директне везе с Универзитетом. Било би много боље да се нису упуштали у то, боље за Универзитет и Српску.

Било би боље да је Универзитет остао аутономан и у тој сфери да сам одлучује ко ће водити ову високошколску установу у наредне четири године. Не могу детаљније говорити о тим политичким утицајима јер нисам сигуран у то, већ су ме чланови Сената обавјештавали о томе ко их је звао и на које све начине покушавао обезбиједити гласове.

НН: Каква је то порука будућим академским грађанима?

СТАНИЋ: Ових 10 година сам се трудио да у раду Универзитета буде што мање политике и чини ми се да сам добрим дијелом успијевао у томе. Сарадња са Владом Српске је била коректна у обиму у којем смо били законски наслоњени једни на друге, али када су у питању дјелатности, знајте да смо имали дистанце.

Није било утицаја да би се могло рећи да је угрожена аутономија, а на одређени начин, у овом поступку угрожена је аутономија Универзитета и није добро ни за кога, посебно за младе, да неки академски људи показују једну врсту слабости, односно могућности да на њих може утицати неко ко није позван.

Негативна је порука за младе, за оне који очекују ослонац од Универзитета, као фактора промишљања, идеја, развоја, а не прилагођавања.

Размишљам како да допринесем у деполитизацији ситуације, да покушам наћи рјешење да се овај посао препусти Сенату Универзитета.

НН: Сенат би ускоро требало да донесе одлуку о расписивању конкурса трећи пут. Међутим, ако избор поново не да резултате, по Статуту се бира в.д. ректора, а то можете бити и Ви. Ако би се то десило, шта бисте себи задали за циљ у наредном периоду?

СТАНИЋ: Не можемо бити задовољни квалитетом наставног процеса јер један број наставника није довољно спреман, односно не усавршава се довољно, а ми немамо одговарајуће регулативе да се то прати и санкционише.

Друго, нисмо довољно присутни на тржишту пројеката, иако је наша обавеза да будемо фактор развоја. Те двије компоненте биће препорука за фокус новом ректору јер се ипак надам да ће бити "трећа срећа" и Сенат ће засједати сљедеће седмице, како бисмо заказали термин конкурса.

Ако се то не деси до краја маја, кад истиче мој мандат, Сенат именује в.д. ректора и сваки наставник који испуњава услове може бити изабран.

Процедура је таква и да по истеку тих шест мјесеци Сенат опет именује в.д. ректора, а ако ни тада не буде завршена процедура избора и то теоријски може трајати још један читав мандат, али вјерујем да до тога нећемо доћи.

НН: Претходних година, по многим ранг-листама, Универзитет је био на зачељу ЕУ и при сваком сусрету са наставним процесима који имају међународни рејтинг увјеримо се у локалну вриједност нашег образовања. Како гледате на то и мислите ли да је потребан отворенији и зрелији приступ у високом образовању?

СТАНИЋ: Већина споразума које имамо на међународном нивоу није мртво слово на папиру, у међународним круговима за нас се зна и ту нема дилеме.

У ранг-листама често је много наших факултета, па су наши резултати много вреднији ако се узму у обзир појединачна достигнућа.

Тачно је да се поставља питање да ли смо у функцији развоја као неко ко стратешки креира развој, али је то показатељ наше комуникације са властима која треба да користи резултате нашег рада и укључује наше стручњаке у израде докумената. Нажалост, до тога се долази различитим заобилазним путем из не знам којег разлога.

НН: Који су то међународни универзитети са којима имамо сарадњу? Ево, можете ли навести два или три?

СТАНИЋ: Могу вас једино упутити на проректора за међународну сарадњу. Било би неозбиљно с моје стране да кажем два или три, поред стотинак. 

НН: Стратегијом образовања актуелизована је прича о квалитету знања стечених на приватним факултетима. С друге стране, из тог сектора позивали су на питање гостујућих професора на Универзитету...

СТАНИЋ: Прошло је то вријеме и мало је студијских програма на којима има око 20 одсто гостујућих предавача. Кратко ћу се изјаснити о приватним факултетима. Балкан није био спреман за увођење приватног сектора у образовању. Није ни данас. За нашу будућност би било боље да се још нису појавили.

НН: Да ли на факултетима Универзитета у Бањалуци има стручњака који су се школовали на приватним факултетима?

СТАНИЋ: Има. Има и асистената и професора. Јавили су се на конкурсе, с валидним квалификацијама, дипломама... И међу њима има добрих и мање добрих стручњака, изузетних појединаца.

Извор: Независне новине