У четвртак изрицање пресуде Шешељу

Хашки трибунал изрећи ће у четвртак, 31. марта, првостепену пресуду лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу.

Република Српска 29.03.2016 | 13:55

Шешељ је оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

У завршним речима, у пролеће 2012, тужиоци су тврдили да су доказали Шешељеву кривицу по свим тачкама оптужнице и затражили да му судије изрекну казну од 28 година затвора.

Шешељ, који се бранио сам, тврдио је да је побио све тачке оптужнице и затражио је да буде ослобођен. Он је рекао и да је Трибунал прекршио његово право на суђење у разумном року, држећи га у притвору дуже од 11 година.

Суђење Шешељу почело је у новембру 2007, после једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог. У судском притвору у Схевенингену, Шешељ је био од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је Трибунал обелоданио оптужницу против њега, до 12. новембра 2014., када је пуштен на привремену слободу у Србију.

У мају 2011, пошто су тужиоци завршили извођење доказа, расправно веће је одбило Шешељев захтев да буде ослобођен, заснован на тврдњи да његова кривица није била доказана. Затим је требало да уследи Шешељева одбрана, али је он одлучио да не изводи доказе одбране.

Председавајући судија Жан-Клод Антонети сматрао је да би Шешеља већ тада требало ослободити по шест од девет тачака оптужнице, али су судије Фредерик Хархоф и Флавија Латанци, већином гласова, одлучиле да је Тужилаштво извело довољно доказа против Шешеља по свих девет тачака.

Осврћући се на Шешељеву тврдњу да је исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци, у мају 1992. било добровољно, уз размену имовине са српским избеглицама из Хрватске, претресно веће је констатовало да он није негирао да је у говору у Хртковцима у мају те године "обећао да ће започети с реторзијом ако дође на власт".

Образлажући зашто би Шешеља ослободио по шест тачака оптужнице, председавајући судија Антонети рекао је да су "докази недовољни за успостављање везе између подстрекавајућег говора оптуженог и злочина из оптужнице".

По Антонетију, није било довољно доказа о томе које су тачно формације починиле злочине. Подвукао је и да су "по доказима, добровољци били подређени ланцу команде војске, а не ланцу команде СРС".

Судија Антонети недоказаним је сматрао и да је Шешељ био учесник у удруженом злочиначком подухвату заједно са председником Србије Милошевићем зато што се Шешељ залагао за Велику Србију, а Милошевић за очување Југославије.

Председавајући судија оспоравао је и тврдњу тужилаца да је Шешељ, истовремено, говором мржње подстрекавао и починио злочине.

"С моје тачке гледишта, немогуће је да је Шешељ и подстрекач и починилац. Може бити или једно или друго", назначио је тада Антонети.

Изрицање пресуде Шешељу било је заказано за октобар 2013, али је одложено због тога што је, на захтев оптуженог, због пристрасности из расправног већа био изузет судија Фредерик Хархоф из Данске.

Хархофа је заменио судија Мандаје Нијанг из Сенегала, који се у наредних годину дана упознавао са предметом, читајући спис и гледајући видео снимке исказа сведока.

Током главног процеса, Трибунал је Шешеља три пута осудио због непоштовања суда, односно објављивања идентитета заштићених сведока – на 15, 18 и 24 месеца затвора. По пресуди, те казне су обједињене.

Шешељ је у притвору имао озбиљних здравствених проблема.У јануару 2012. позлило му је, а касније је сам рекао да је "умало умро". У болници му је потом био уграђен "унутрашњи дефибрилатор", односно апарат за регулисање срчаног ритма.

Шешељу је 2014. године постављена дијагноза тумора на јетри, а он је, после прве терапије, одбио да прима хемотерапију. У новембру 2014. расправно веће је на своју иницијативу Шешеља пустило на привремену слободу у Србију. Он је затим изјавио да се неће добровљно вратити на изрицање пресуде.

Средином марта, расправно веће одлучило је да Шешељ не мора да се враћа у Хаг на изрицање пресуде, чему се успротивио судија Нијанг.

(Бета/БН)