U četvrtak izricanje presude Šešelju

Haški tribunal izreći će u četvrtak, 31. marta, prvostepenu presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju.

Republika Srpska 29.03.2016 | 13:55

Šešelj je optužen za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

U završnim rečima, u proleće 2012, tužioci su tvrdili da su dokazali Šešeljevu krivicu po svim tačkama optužnice i zatražili da mu sudije izreknu kaznu od 28 godina zatvora.

Šešelj, koji se branio sam, tvrdio je da je pobio sve tačke optužnice i zatražio je da bude oslobođen. On je rekao i da je Tribunal prekršio njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, držeći ga u pritvoru duže od 11 godina.

Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je bio od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega, do 12. novembra 2014., kada je pušten na privremenu slobodu u Srbiju.

U maju 2011, pošto su tužioci završili izvođenje dokaza, raspravno veće je odbilo Šešeljev zahtev da bude oslobođen, zasnovan na tvrdnji da njegova krivica nije bila dokazana. Zatim je trebalo da usledi Šešeljeva odbrana, ali je on odlučio da ne izvodi dokaze odbrane.

Predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti smatrao je da bi Šešelja već tada trebalo osloboditi po šest od devet tačaka optužnice, ali su sudije Frederik Harhof i Flavija Latanci, većinom glasova, odlučile da je Tužilaštvo izvelo dovoljno dokaza protiv Šešelja po svih devet tačaka.

Osvrćući se na Šešeljevu tvrdnju da je iseljavanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci, u maju 1992. bilo dobrovoljno, uz razmenu imovine sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske, pretresno veće je konstatovalo da on nije negirao da je u govoru u Hrtkovcima u maju te godine "obećao da će započeti s retorzijom ako dođe na vlast".

Obrazlažući zašto bi Šešelja oslobodio po šest tačaka optužnice, predsedavajući sudija Antoneti rekao je da su "dokazi nedovoljni za uspostavljanje veze između podstrekavajućeg govora optuženog i zločina iz optužnice".

Po Antonetiju, nije bilo dovoljno dokaza o tome koje su tačno formacije počinile zločine. Podvukao je i da su "po dokazima, dobrovoljci bili podređeni lancu komande vojske, a ne lancu komande SRS".

Sudija Antoneti nedokazanim je smatrao i da je Šešelj bio učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu zajedno sa predsednikom Srbije Miloševićem zato što se Šešelj zalagao za Veliku Srbiju, a Milošević za očuvanje Jugoslavije.

Predsedavajući sudija osporavao je i tvrdnju tužilaca da je Šešelj, istovremeno, govorom mržnje podstrekavao i počinio zločine.

"S moje tačke gledišta, nemoguće je da je Šešelj i podstrekač i počinilac. Može biti ili jedno ili drugo", naznačio je tada Antoneti.

Izricanje presude Šešelju bilo je zakazano za oktobar 2013, ali je odloženo zbog toga što je, na zahtev optuženog, zbog pristrasnosti iz raspravnog veća bio izuzet sudija Frederik Harhof iz Danske.

Harhofa je zamenio sudija Mandaje Nijang iz Senegala, koji se u narednih godinu dana upoznavao sa predmetom, čitajući spis i gledajući video snimke iskaza svedoka.

Tokom glavnog procesa, Tribunal je Šešelja tri puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka – na 15, 18 i 24 meseca zatvora. Po presudi, te kazne su objedinjene.

Šešelj je u pritvoru imao ozbiljnih zdravstvenih problema.U januaru 2012. pozlilo mu je, a kasnije je sam rekao da je "umalo umro". U bolnici mu je potom bio ugrađen "unutrašnji defibrilator", odnosno aparat za regulisanje srčanog ritma.

Šešelju je 2014. godine postavljena dijagnoza tumora na jetri, a on je, posle prve terapije, odbio da prima hemoterapiju. U novembru 2014. raspravno veće je na svoju inicijativu Šešelja pustilo na privremenu slobodu u Srbiju. On je zatim izjavio da se neće dobrovljno vratiti na izricanje presude.

Sredinom marta, raspravno veće odlučilo je da Šešelj ne mora da se vraća u Hag na izricanje presude, čemu se usprotivio sudija Nijang.

(Beta/BN)