Зашто се фирме продају за багателу или никако?

Велики број предузећа годинама тавори у стечају, јер њихова имовина није атрактивна за потенцијалне купце због високих цијена, технолошке застарјелости и неријешених имовинско-правних односа.

"Интал" Милићи, "Дуван" Братунац, "Грађа" Бањалука, "Графосемберија" Бијељина само су нека од предузећа чија је имовина више пута понуђена на добош, али за њу нико није исказао интересовање.

Стечајни управник у Фабрици монтажних кућа "Интал" из Милића Млађен Петковић истиче да имовину предузећа на продају нуди по 13. пут. На протеклих 12 лицитација није се појавио нико коме је она била интересантна, због чега су и амбиције пале на минимум, иако је цијена вишеструко смањена.

"Вриједност имовине овог предузећа некад је била четири милиона, а сад је продајемо за скоро три милиона мање", рекао је Петковић.

Овај стечајни управник ништа више среће није имао ни са продајом имовине предузећа "Дуван" из Братунца. У том предузећу је укњижио осам неуспјешних лицитација.

"Већ неколико година продајем имовину ова два предузећа, али се није јавио ниједан купац. Било је само неколико телефонских позива, питају за цијену и нестају уз поруку чујемо се или видимо се. На крају се све и заврши на том позиву", истакао је Петковић.

Потпредсједник Удружења стечајних управника Републике Српске Душан Ковачевић истиче да је највећи проблем што тренутно нема правих купаца, који су спремни да покрену производњу у предузећима која су у стечају. Мали број заинтересованих чека да цијена имовине падне како би за што мање новца дошли до имовине.

"Домаћи потенцијални купци много калкулишу. С друге стране, страни инвеститори не желе да улажу у предузећа у БиХ због нестабилне политичке ситуације", рекао је Ковачевић.

Према подацима Привредне коморе Републике Српске судови тренутно воде 339 стечајних поступака, а од почетка године отворено је 15 нових, док је на девет стављена тачка.

"Лани су у стечај отишла 84 предузећа, што је за 19 мање него 2014. године. Најчешћи разлози због којих продаја имовине и опреме ових предузећа не иде глат су застарјелост и неријешени имовинско-правни односи", рекли су у Привредној комори.

Најдебљи крај из стечајних поступака извлаче радници, који у већини случајева остају без посла и као ни држава не могу наплатити своја потраживања.

"Радници су дефинитивно највећи губитници у стечајним поступцима. Власници или руководиоци прије стечаја из предузећа извуку све што се могло извући. Мјесецима не исплаћују плате и не уплаћују доприносе радницима и када буде отворен стечај, та предузећа су потпуно празна. Због тога из стечајне масе радници најчешће не могу намирити ни минималан износ потраживања. Поред тога, губе посао и било какву шансу да нађу други", каже генерални секретар Савеза синдиката Републике Српске Велка Оџаковић, изразивши очекивање да ће доношењем новог закона о стечају ствари кренути набоље јер ће предузећа која су несолвентна и не могу да извршавају обавезе у року од 30 дана сама морати покретати стечајни поступак или ће се суочити са казнама и кривичним поступцима.

Тачка на стечај

У Привредној комори Републике Српске су истакли да су лани закључена 83 стечајна поступка. Међу предузећима у којима је окончан стечај су "Металотехна" Кнежево, "Металка" Прњавор, "Адаптер" Брод, Творница пречистача Рогатица, "Требињепревоз" Требиње и "Романија" Соколац. Поступак ликвидације покренут је у 192 случаја, а приведен је крају у 135 фирми.

Извор: Глас Српске