Зашто је Европа лака мета за терористе?

Џихад је глобална претња, али није равномерно распоређена и Европа је лакша мета за терористе него рецимо САД, пише амерички портал "Политико" који главне разлоге за то види у лошем социјалном положају муслиманске заједнице у Европи, слабим мерама безбедности и мигрантској кризи.

Србија 28.03.2016 | 13:10

Нападе у Бриселу треба посматрати у европском контексту отуђених, махом незапослених и гетоизираних муслимана, као и слабе безбедности, који је драматично различит од америчког, оцењује бивши координатор Стејт дипартмента за противтероризам Данијел Бенџамин у ауторском тексту за "Политико".

Бенџамин указује да у САД муслиманску заједницу чине углавном прилично добростојеће породице пореклом из разних муслиманских земаља с образовањем просечних Американаца.

У Европи муслиманске заједнице су формирали сиромашни сељаци који су ту дошли на привремени рад у индустрији и остали и када су фабрике затворене, при чему су и даље сиромашни, без приступа образовању и са много већом стопом незапослености него остали, износи се у тексту.

Иако огромна већина европских муслимана не жели, а има било шта са екстремизом, међу њима има више екстремиста него међу муслиманима у САД, а тај број је посебно висок у Белгији, додаје аутор.

Наводи да је према извештају Суфан Групе из децембра, 470 од 660.000 белгијских муслимана отишло да се бори у Сирији или Ираку што белгијску муслиманску заједницу чини процентуално највећим снабдевачем есктремиста у Западној Европи.

За разлику од тога из САД је у борбу отишло 250 муслимана иако је муслиманска заједница у Америци пет пута већа и према проценама института Пју броји 3,3 милиона људи.

Други разлог веће сигурности у САД су мере безбедности које су у Америци знатно појачане од терористичких напада 11. септембра 2001. године.

Као последица тога у четири највећа терористичка напада у Европи – у Мадриду 2004. године, Лондону 2005. године, Паризу 2015. године и Бриселу 2016. године погинуло је најмање 426 људи, док је у четири највећа напада у САД укључујући Бостонски мартон и бомбе у Сан Бернадину погинуло укупно 45 људи.

Од напада 11. септембра, САД су на унутрашњу безбедност потрошиле 650 милиона долара, пише Бенџамин, што је знатно више него у Европи, судећи по издвајањима за полицију, граничну безбедност и друге агенције.

Белгија је посебно тужан случај, наводи аутор, због политичких сукоба између Фламанаца и Валонаца око политичке реформе и унутрашње политичке кризе која је с прекидима трајала од 2007. до 2011. године.

Током тог периода земљом је управљала техничка влада, а неспособност Белгијанаца да побољшају противтерористичке капацитете је стално нервирала америчке функционере, подсећа аутор.

Европа је погоднија мета за терористе и због географског положаја, слабих спољних граница, непостојећих унутрашњих граница и мигрантске кризе која је довела милион и по избеглица, што све мултиплицира опасности, закључује се у тексту.