Zašto je Evropa laka meta za teroriste?

Džihad je globalna pretnja, ali nije ravnomerno raspoređena i Evropa je lakša meta za teroriste nego recimo SAD, piše američki portal "Politiko" koji glavne razloge za to vidi u lošem socijalnom položaju muslimanske zajednice u Evropi, slabim merama bezbednosti i migrantskoj krizi.

Srbija 28.03.2016 | 13:10

Napade u Briselu treba posmatrati u evropskom kontekstu otuđenih, mahom nezaposlenih i getoiziranih muslimana, kao i slabe bezbednosti, koji je dramatično različit od američkog, ocenjuje bivši koordinator Stejt dipartmenta za protivterorizam Danijel Bendžamin u autorskom tekstu za "Politiko".

Bendžamin ukazuje da u SAD muslimansku zajednicu čine uglavnom prilično dobrostojeće porodice poreklom iz raznih muslimanskih zemalja s obrazovanjem prosečnih Amerikanaca.

U Evropi muslimanske zajednice su formirali siromašni seljaci koji su tu došli na privremeni rad u industriji i ostali i kada su fabrike zatvorene, pri čemu su i dalje siromašni, bez pristupa obrazovanju i sa mnogo većom stopom nezaposlenosti nego ostali, iznosi se u tekstu.

Iako ogromna većina evropskih muslimana ne želi, a ima bilo šta sa ekstremizom, među njima ima više ekstremista nego među muslimanima u SAD, a taj broj je posebno visok u Belgiji, dodaje autor.

Navodi da je prema izveštaju Sufan Grupe iz decembra, 470 od 660.000 belgijskih muslimana otišlo da se bori u Siriji ili Iraku što belgijsku muslimansku zajednicu čini procentualno najvećim snabdevačem esktremista u Zapadnoj Evropi.

Za razliku od toga iz SAD je u borbu otišlo 250 muslimana iako je muslimanska zajednica u Americi pet puta veća i prema procenama instituta Pju broji 3,3 miliona ljudi.

Drugi razlog veće sigurnosti u SAD su mere bezbednosti koje su u Americi znatno pojačane od terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.

Kao posledica toga u četiri najveća teroristička napada u Evropi – u Madridu 2004. godine, Londonu 2005. godine, Parizu 2015. godine i Briselu 2016. godine poginulo je najmanje 426 ljudi, dok je u četiri najveća napada u SAD uključujući Bostonski marton i bombe u San Bernadinu poginulo ukupno 45 ljudi.

Od napada 11. septembra, SAD su na unutrašnju bezbednost potrošile 650 miliona dolara, piše Bendžamin, što je znatno više nego u Evropi, sudeći po izdvajanjima za policiju, graničnu bezbednost i druge agencije.

Belgija je posebno tužan slučaj, navodi autor, zbog političkih sukoba između Flamanaca i Valonaca oko političke reforme i unutrašnje političke krize koja je s prekidima trajala od 2007. do 2011. godine.

Tokom tog perioda zemljom je upravljala tehnička vlada, a nesposobnost Belgijanaca da poboljšaju protivterorističke kapacitete je stalno nervirala američke funkcionere, podseća autor.

Evropa je pogodnija meta za teroriste i zbog geografskog položaja, slabih spoljnih granica, nepostojećih unutrašnjih granica i migrantske krize koja je dovela milion i po izbeglica, što sve multiplicira opasnosti, zaključuje se u tekstu.