Ко је кривац за помјерање казаљки?

Помијерањем казаљке за један сат унапријед посљедње недјеље у марту у БиХ је почело љетно рачунање времена које ће људима омогућити веће кориштење дневног свјетла, смањити трошкове за електричну енергију, али и губитак "сата сна". Код неких људи могао изазвати и поремаћаје везане уз спавање као и неке друге здравствене тегобе.

Осим БиХ, у којој је љетно рачунање времена уведено 1983. године, сат унапријед у Европи су помакли становници свих земаља, осим Исланда, те више од 70 држава у свијету.

Осим Европе, САД-а и Канаде, казаљке напријед помичу се и у већини земаља бившег Совјетског Савеза, у Мексику, Куби, Гренланду...

Љетно рачунање времена никад није користио велик дио земаља тропског појаса јер у тим земљама љето траје цијелу годину па дневног свјетла има довољно током цијеле године, а оно не користи и већи број земаља у Африци и Јужној Америци.

Неке од економски најјачих земаља као што су Кина и Јапан користиле су љетно рачунање времена, али су од његовог кориштења одустале.

Казаљке сат унапријед нису помјерили ни становници Русије који од 2014. имају "трајно љетно рачунање времена", а на територији те велике земље је те године и са девет на 11 повећан број временских зона.

Некадашњи Совјетски Савез увео је 1981. године љетно рачунање времена, а 2011. тадашњи предсједник Дмитриј Медведев смањио је број временских зона на девет и одлучио да ће љетно рачунање времена вриједити цијелу годину.

Своју одлуку тада је објаснио тиме да помицање казаљки двапут годишње људима ремети биоритам и узнемирује краве. Но, то се показало непопуларном мјером за бројне Русе који су негодовали што се зими морају будити сат времена раније, а становници на сјеверу земље зими су се жалили на живот у мраку јер што су живјели и радили ближе арктичком кругу те су имали мањи број сати дневног свјетла.

Увођење љетног рачунања времена први пут споменуо је амерички научник и политичар Бењамин Франклин 1784. године у писму уредницима “Паришких новина”. Али, писмо је било доста шаљиво, па није познато је ли Франклин заиста Французима предлагао његово увођење.

Овај је систем озбиљно предложио и Енглез Вилијам Вилет у чланку "Губитак дневног свјетла", објављеном 1907. године, али упркос снажном лобирању није успио увјерити британску владу да га прихвати.

Зачетником подјеле рачунања времена на љетно и зимско сматра се Џорџ Вернон Худсон који се бавио скупљањем и проучавањем инсеката, па су зато његова истраживања зависила и о дужини сунчеве свјетлости током дана.

Худсон је 1895. дошао на идеју да би се вријеме могло помакнути два сата унапријед како би се током љетног времена искористило више даневног свјетла у поподневним сатима.

Идеју су први практично остварили Нијемци током Првог свјетског рата (1916. године), а затим су ту промјену прихватили Британци и САД.

Један од основних задатака увођења љетног рачунања времена било је смањити трошкове електричне енергије на начин да се током дана користи дневно свјетло што је више могуће.

У сјеверној хемисфери љетно вријеме обично започиње задње недјеље у марту или прве недјеље у априлу, а завршава задње недјеље у октобру.

Али, има и изузетака. Тако од од 2007. године САД и Канада почињу љетно рачунање времена с другом недјељом у марту, а завршавају с првом недјељом у новембру.

Губитак једног сата сна може узроковати проблеме.

Стручњаци напомињу како за људе који се држе својих строгих распореда спавања - што стручњаци и препоручују за оптималан одмор, губитак сат времена сна може узроковати проблеме, барем првих неколико дана.

Наводи се и да је, када је ријеч о "љетном времену“, једна америчка студија показала је да помјерање казаљке један сат напријед и губитак једног сата сна ризик од срчаног удара идућег понедјељка у односу на остале понедјељке у години повећава до 25 посто.

С друге стране, ризик од срчаног удара смањује се за 21 одсто првог уторка након што се сат врати на стандардно вријеме и људи спавају сат времена даље.

Да бисмо "ресетиовали" свој унутрашњи сат и што брже се прилагодили временским промјенама стручњаци истичу важност излагања свјетлу током будних сати што је више могуће.

На примјер, ако се ноћу иде у купатило, било би пожељно да се тада не пали јако свјетло. Такође, кориштење електроничких уређаја непосредно прије спавања има снажан учинак на сан и будност те може имати кључну улогу у сталном недостатку сна јер емитују плаву свјетлост која може прекинути природне ритмове. Стога се препоручује избјегавати гледање у мобител, таблет, рачунар или телевизор барем сат времена прије спавања.

Извор: НН/ Новилист