Сасвим директан и искрен капитен Бане...!

Никад нећемо бити велесила! Нисмо искрени, волео бих да има више варница међу нама! „Реално, никада нећемо радити у мирним условима“, каже Ивановић поводом актуелног стања у репрезентацији Србије.

Фудбал 28.03.2016 | 22:40

Не иде. А могло би. Или, требало би. Дуго чекамо да се уопште покрене, али како која утакмица прође чини се да тапкамо у месту. Или да заостајемо. Више не само да нисмо други ешалон европских репрезентација, већ трећи. Показује то и чињеница да смо за предстојеће мундијалске квалификације у европској зони жребани из трећег шешира.

Само, да ли ће и кад то да се промени? Можда од јесени, кад почну борбе за пласман у Русију. Можда ни тад. Руку на срце, основ за претерани оптимизам не постоји. Делује да ће нам бити боље што се пре помиримо са утиском да нисмо квалитенији него што показујемо. Зато има смисла кад Бранислав Ивановић - а он је капитен наше репрезентације и требало би да је један од најупућенијих у збивања - каже да нисмо велики.

И нисмо.

„Ми морамо да схватимо да нисмо фудбалска велесила и да никада то нећемо ни бити. Увек сам био за то да се побеђују противници који су слабији од нас, а да од ових, условно речено, јачих, можемо и имамо право да изгубимо“, поручио је Ивановић у опширном интервјуу Магазину Спортског журнала.

Највећи је проблем што се и против тих малих мучимо. О великима да не говоримо. Скоро да се нико не сећа кад смо некој фудбалској аждаји узели меру. Да бар побеђујемо себи равне нико „а“ репрезентативцима не би рекао. Овако, после низа пораза, игре без смисла, трзавица у државном тиму, отвореног фронта против селектора Радована Ћурчића логично је запитати се да ли су сами играчи који нас предстаљају искрени сами пред собом. Кад долазе на окупљања, делују да јесу, али...

„Мислим да некада нисмо довољно искрени и директни једни према другима и да то изгледа „нашминкано“ и лепо. У клубовима, нарочито на врхунском нивоу, постоји много више несугласица, конфликата, директних расправа и прича за добробит тима. Овде смо генерацијски близу, добри смо пријатељи и ретко кад избије између нас чак и нека мала варница. А волео бих да их је више. Откако сам дошао у репрезентацију мислим да су атмосфера и односи између играча феноменални. Можда смо некада превише добри једни према другима, прећутимо неке ствари, пропустимо да кажемо у лице оно што би требало за добробит екипе“.

Можда би капитен, као фудбалер са најдужим стажом, могао некад да упозори млађе шта смеју, а шта не. Или, још прецизније, пта морају.

„Причамо ми, расправљамо, али то је све на позитиван начин, јер немамо никада више од две везане утакмице, а време брзо прође. Фудбал је такав, не можемо да се осврћемо иза себе. Тешко је да се неке ствари промене за седам дана“.

Дефанзивац Челсија је оценио да ова селекција има квалитет, али да се суочава са ограничавајућим фактором да свој квалитет искаже. Каже, у питању је - време.

„Често добијам питања пријатеља: „шта је са вама, у чему је проблем, запто вам иде тако лоше?“. То су питања која су у овом тренутку неибежна, а можда је и добро што их постављају, јер значи да има интересовања за фудбал и да људи прате овај спорт у Србији“.

С друге стране, чини се да нема ни озбиљног плана у ФСС, јер смо за пет година променили исто толико селектора.

„То је део нашег менталитета. Ми, реално, никада нећемо радити у мирним условима, јер је то тако код нас. Неуспех увек плаћа тренер, тако је у врхунским клубовима, али и у репрезентацији. Ми смо репрезентација која је формирана 2006. године, а већ код Михајловића је направљена смена генерација. Сада опет имамо велики број младих играча, који би тек требало да стасавају и да буду на нивоу А репрезентације. Ту су златни Орлићи, њи не би требало уништавати, већ им пружити подршку да дођу до врхунског нивоа. Мислим да имамо довољно времена до почетка квалификација“, додао је, између осталог, Бане Ивановић за Спортски журнал.