Sasvim direktan i iskren kapiten Bane...!

Nikad nećemo biti velesila! Nismo iskreni, voleo bih da ima više varnica među nama! „Realno, nikada nećemo raditi u mirnim uslovima“, kaže Ivanović povodom aktuelnog stanja u reprezentaciji Srbije.

Fudbal 28.03.2016 | 22:40

Ne ide. A moglo bi. Ili, trebalo bi. Dugo čekamo da se uopšte pokrene, ali kako koja utakmica prođe čini se da tapkamo u mestu. Ili da zaostajemo. Više ne samo da nismo drugi ešalon evropskih reprezentacija, već treći. Pokazuje to i činjenica da smo za predstojeće mundijalske kvalifikacije u evropskoj zoni žrebani iz trećeg šešira.

Samo, da li će i kad to da se promeni? Možda od jeseni, kad počnu borbe za plasman u Rusiju. Možda ni tad. Ruku na srce, osnov za preterani optimizam ne postoji. Deluje da će nam biti bolje što se pre pomirimo sa utiskom da nismo kvaliteniji nego što pokazujemo. Zato ima smisla kad Branislav Ivanović - a on je kapiten naše reprezentacije i trebalo bi da je jedan od najupućenijih u zbivanja - kaže da nismo veliki.

I nismo.

„Mi moramo da shvatimo da nismo fudbalska velesila i da nikada to nećemo ni biti. Uvek sam bio za to da se pobeđuju protivnici koji su slabiji od nas, a da od ovih, uslovno rečeno, jačih, možemo i imamo pravo da izgubimo“, poručio je Ivanović u opširnom intervjuu Magazinu Sportskog žurnala.

Najveći je problem što se i protiv tih malih mučimo. O velikima da ne govorimo. Skoro da se niko ne seća kad smo nekoj fudbalskoj aždaji uzeli meru. Da bar pobeđujemo sebi ravne niko „a“ reprezentativcima ne bi rekao. Ovako, posle niza poraza, igre bez smisla, trzavica u državnom timu, otvorenog fronta protiv selektora Radovana Ćurčića logično je zapitati se da li su sami igrači koji nas predstaljaju iskreni sami pred sobom. Kad dolaze na okupljanja, deluju da jesu, ali...

„Mislim da nekada nismo dovoljno iskreni i direktni jedni prema drugima i da to izgleda „našminkano“ i lepo. U klubovima, naročito na vrhunskom nivou, postoji mnogo više nesuglasica, konflikata, direktnih rasprava i priča za dobrobit tima. Ovde smo generacijski blizu, dobri smo prijatelji i retko kad izbije između nas čak i neka mala varnica. A voleo bih da ih je više. Otkako sam došao u reprezentaciju mislim da su atmosfera i odnosi između igrača fenomenalni. Možda smo nekada previše dobri jedni prema drugima, prećutimo neke stvari, propustimo da kažemo u lice ono što bi trebalo za dobrobit ekipe“.

Možda bi kapiten, kao fudbaler sa najdužim stažom, mogao nekad da upozori mlađe šta smeju, a šta ne. Ili, još preciznije, pta moraju.

„Pričamo mi, raspravljamo, ali to je sve na pozitivan način, jer nemamo nikada više od dve vezane utakmice, a vreme brzo prođe. Fudbal je takav, ne možemo da se osvrćemo iza sebe. Teško je da se neke stvari promene za sedam dana“.

Defanzivac Čelsija je ocenio da ova selekcija ima kvalitet, ali da se suočava sa ograničavajućim faktorom da svoj kvalitet iskaže. Kaže, u pitanju je - vreme.

„Često dobijam pitanja prijatelja: „šta je sa vama, u čemu je problem, zapto vam ide tako loše?“. To su pitanja koja su u ovom trenutku neibežna, a možda je i dobro što ih postavljaju, jer znači da ima interesovanja za fudbal i da ljudi prate ovaj sport u Srbiji“.

S druge strane, čini se da nema ni ozbiljnog plana u FSS, jer smo za pet godina promenili isto toliko selektora.

„To je deo našeg mentaliteta. Mi, realno, nikada nećemo raditi u mirnim uslovima, jer je to tako kod nas. Neuspeh uvek plaća trener, tako je u vrhunskim klubovima, ali i u reprezentaciji. Mi smo reprezentacija koja je formirana 2006. godine, a već kod Mihajlovića je napravljena smena generacija. Sada opet imamo veliki broj mladih igrača, koji bi tek trebalo da stasavaju i da budu na nivou A reprezentacije. Tu su zlatni Orlići, nji ne bi trebalo uništavati, već im pružiti podršku da dođu do vrhunskog nivoa. Mislim da imamo dovoljno vremena do početka kvalifikacija“, dodao je, između ostalog, Bane Ivanović za Sportski žurnal.