Мрзимо Белгију као што она мрзи нас

У сиромашним деловима Брисела ситни криминал и презир према белачком белгијском друштву које сматрају дискриминаторним према Арапима, ствара терористе, пише ББЦ.

Свијет 25.03.2016 | 14:00
Мрзимо Белгију као што она мрзи нас

Бриселска четврт Моленбек је место пуно противречности. Само неколико минута од срца ЕУ, тај густо насељени градски кварт који врви младима, од којих је 40 одсто незапослено дошао је у жижу јавности након напада у Паризу када се открило да су вођа терористичке групе Абделхамид Абауд и три остала нападача одрасли у Моленбеку.

Међу њима је и Салах Абдеслам, који је након четворомесечне потраге ухапшен ни мање ни више него у свом кварту, а сви се питају како је остао незапажен тако дуго у невеликој градској четврти и како су ти урбани младићи из Моленбека завршили као џихадисти.

"Европска Рака"

Већини људи у Моленбеку је, пише новинар ББЦ-ја, мука од новинара и огорчени су што га медији често називају "џихадистичком престоницом Европе" и "европском Раком".

"Али једна реченица коју новинари у разговору с тамошњим становницима често чују је да тероризам нема никакве везе са исламом. И заиста, многи од њих који су се придружили Исламској држави немају изразито верску позадину", наводи новинар ББЦ Кермани.

Из разговора са комшијама, познаницима и пријатељима сазнаје да су Салах Абдеслам и његов брат Брахим, који се разнео у париским нападима, некада водили кафић у Моленбеку у којем се продавао алкохол, а напослетку је био затворен због продаје дроге. Један од пријатеља браће препричава да је Брахим редовно "гледао видео-снимке Исламске државе с 'џоинтом' у једној и пивом у другој руци и повремено баљезгао неке радикалне ствари али нико га није схватао озбиљно".

Тек неколико месеци пре напада 13. новембра у Паризу, са 130 мртвих, двојица браће су се проводили с девојкама у ноћним клубовима. Мрежу коју су изградили - како на темељу лојалности, разочарања, ситног криминала, тако и радикалне идеологије - показала се кључном за Салахов бег након крвавог пира у Паризу. Та мрежа није само у Моленбеку, већ се протеже делом Брисела знаном као "цроиссант паувре" - сиромашни део града у облику полумесеца који обухвата и четврти Шербек, где је Салах имао 'сигурну кућу', и Лекен.

"У Моленбеку, то је сигурно, многи гаје тај осећај незадовољства", закључује новинар и додаје да је у разговорима с младим муслиманима сазнао да они терористичке нападе попут оних у Паризу и сада у Бриселу виде као одговор на ваздушне ударе западних земаља на Исламску државу.

"Требало би отпутовати у Раку и тамо поставити то питање. Овде нема демократије, не можеш да изразиш нити један став које одудара од превладавајућег мишљења", казао је тај муслиман који не скрива бес и непријатељство према белгијској влади и белим Белгијанцима за које тврди да мрзе све који су арапског порекла.

Млади муслимани се жале и да је тешко добити посао ако имате адресу у Моленбеку, а смета им што је девојкама забрањен хиџаб на многим радним местима. За индоктринацију младих муслимана рођених и одраслих у Белгији много их је који упиру прст кривице у шеика Басама Ајачија, једног од водећих радикалних проповедника у Моленбеку. Сиријац стар 70 година стигао је у Брисел деведесетих година и, према тврдњама, посејао семе радикалног ислама који се посебно показао неодољив за младе делинквенте.

Али Ајачи, који се у међувремену придружио умереним исламистима у Сирији, јесте недвосмислено осудио нападе у Паризу и приказује се као горећи противник Башара ел-Асада и ИД. Исламска држава је покушала да га убије подметањем бомбе у аутомобилу. Коштало га је руке, али је преживео.

За младе у Моленбеку који се придружују ИД, Ајачи је новинару ББЦ-а преко Скајпа казао да "каљају име ислама и сиријску револуцију". Њихову радикализацију приписује, с једне стране, нереаговању света на Асадов режим и, с друге стране, маргинализованости муслимана у Белгији.

"Да, неки од њих су делинквенти, продају хашиш и раде друге ствари. Напослетку заврше у затвору и одједном открију да је повратак религији нешто чудесно. И тако су се, након што су сами себи казали да ће заборавити на глупости које су радили у животу, покајали и окренули религији, али с великом мржњом према западњачком друштву", објаснио је Ајачи.

Али има оних који то објашњење о покајању и окретању религији потпуно одбацују и тврде: "То не може бити разлог, сви имамо неких проблема с полицијом па не завршимо тако", рекао је ББЦ-ју један младић који није могао понудити разлог њихове радикализације, осим да су се Исламској држави придружили због новца, преноси Хина.

Неки ту трансформацију злочестих момака из криминалног миљеа у џихадистичке борце објашњавају и потребом за "мачо гламуром", али је такође чињеница да су се многи упознали с џихадистичким идејама не баш сасвим случајно, већ су били регрутовани.

"Један од најуспешнијих у регрутовању арапске младежи био је Калид Зеркани који се тренутно налази у белгијском затвору. Према судским списима, он не само да је индоктринирао будуће џихадисте већ им је омогућио контакте са шверцерима људи у Турској који су их пребацивали на подручја у Сирији, поклањајући им украдене ствари, због чега је зарадио надимак Деда Мраз", стоји у тексту новинара ББЦ-ја.

Један од младића који се нашао под његовим утицајем био је Јони Мајне, који је заједно с Абделхамидом Абаудом путовао у Сирију. Његова мајка за радикализацију сина оптужује Зерканија.

"Уништио је живот мог сина, који је имао само 23 године, Уништио је и мој живот и нећу му то заборавити", казала је. Према њеним речима, код сина је уочила велику промену након што је упознао Зерканија.

"Некада је носио само фирмиране ствари, а онда је све то оставио, није више користио ни парфеме, већ се облачио у оне хаљинетине као Саудијци", додала је.

Јони је 2013. отишао у Сирију и када се вратио мајка га је пријавила полицији јер више није могла живети у напетом ишчекивању да опет отпутује. Препричава како је телефон звонио по целу ноћи и да су га малтретирали да се врати у Сирију и да од полиције није било користи.

Ништа нису учинили, преноси новинар њену причу, која завршава новим одласком њеног сина у Сирију почетком 2014. године, где је погинуо неколико месеци касније.

Иако су можда заговарали фундаменталистичку интерпретацију ислама, додаје новинар, њихов првобитни порив је био борба против Асада и заустављање његовога злочиначког режима, али већина је ипак гравитирала према ИД, а не према умереној опозицији.

Председник спортске дворане и теретане ББА у Моленбеку Мохамед Малем, који покушава младима да улије самопоштовање, тврди да се трећа или четврта генерација имиграната бори са својим идентитетом.

"Када оду у Мароко, кажу да су Белгијанци. Овде се изјашњавају као Мароканци. Нигде се не осећају као да су код куће и тако стално покушавају да одгонетну ко су они у ствари", казао је Малем.

Један од тренера је уверен да је главни узрок радикализације "осећај, било да то јесте тако или није, да немају будућност".

"Радикализација не почиње с верским идеалом. Момци за које знам да су отишли у Сирију немају никакву идеологију, немају никакве велике идеје, одлазе јер желе с нечим раскрстити. Напросто им је доста овог друштва", дао је своје виђење инструктор запослен у ББА.

Николас Моро, ког је француска полиција ухапсила 2015. године, након што је 2014. провео у Сирији као џихадистички борац, одао је многе вредне информације. И он је, попут већине регрута ИД, био ситни криминалац који се у затвору преобратио на ислам. Према његовом исказу, део ИД за спољне операције познат као АМНИ (сигурност) обучене борце шаље назад у Европу како би у својим земљама сејали смрт и уништење.

"Свако за извршење напада добије 50.000 евра", казао је Моро француској безбедносној служби ДГСИ.

Управо он је открио да је 'кунyа' - ратно име особе задужене за АМНИ Абу Омар из Брисела чије је право име Абделхамид Абауд, планер покоља у Паризу.

Ален Винатс, бивши челник белгијског МИ5 упозорава да ће се "Запад у надолазећим годинама морати навикнути да живи с претњом тероризма". Напади у Бриселу доказ су да је мрежа ИД још снажна и нико не зна када и где ће ударити следећи пут.

"То је мора која ће обавештајне агенције држати будне и током ноћи", закључује ББЦ.

Извор: Б92

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Колонијална историја

25.03.2016 23:39

Белгија има богату колонијалну прослост. Цак су прије Холандјана били у Суринаму гдје је робовласниство укинуто 1863. Питање је засто Арапи претварају бивсе колоније у ратна поља. У Белгији је градјански рат. Тероризам је спорадицан, анархија обимнија док свакоднвни извјестаји о сукобима су рат. Арапи се нису прилагодили да буду градјани другог реда сто смо ми странци у ЕУ. Ту нема мјеста да људи лазу како им је добро, како их воле и тако даље. Сви знамо да морамо бити овдје јер у ту беговску Босну с 95% фукаре моземо само ако имамо да дамо. Белгија мора поцети давати потицаје да се Арапи могу врацати гдје су сретнији. Мора им се понудити могуцност избора. Ако се несто не уради, ЕУ је ускоро у пламену.

ОДГОВОРИТЕ