Мрзимо Белгију као што она мрзи нас

У сиромашним деловима Брисела ситни криминал и презир према белачком белгијском друштву које сматрају дискриминаторним према Арапима, ствара терористе, пише ББЦ.

Свијет 25.03.2016 | 14:00

Бриселска четврт Моленбек је место пуно противречности. Само неколико минута од срца ЕУ, тај густо насељени градски кварт који врви младима, од којих је 40 одсто незапослено дошао је у жижу јавности након напада у Паризу када се открило да су вођа терористичке групе Абделхамид Абауд и три остала нападача одрасли у Моленбеку.

Међу њима је и Салах Абдеслам, који је након четворомесечне потраге ухапшен ни мање ни више него у свом кварту, а сви се питају како је остао незапажен тако дуго у невеликој градској четврти и како су ти урбани младићи из Моленбека завршили као џихадисти.

"Европска Рака"

Већини људи у Моленбеку је, пише новинар ББЦ-ја, мука од новинара и огорчени су што га медији често називају "џихадистичком престоницом Европе" и "европском Раком".

"Али једна реченица коју новинари у разговору с тамошњим становницима често чују је да тероризам нема никакве везе са исламом. И заиста, многи од њих који су се придружили Исламској држави немају изразито верску позадину", наводи новинар ББЦ Кермани.

Из разговора са комшијама, познаницима и пријатељима сазнаје да су Салах Абдеслам и његов брат Брахим, који се разнео у париским нападима, некада водили кафић у Моленбеку у којем се продавао алкохол, а напослетку је био затворен због продаје дроге. Један од пријатеља браће препричава да је Брахим редовно "гледао видео-снимке Исламске државе с 'џоинтом' у једној и пивом у другој руци и повремено баљезгао неке радикалне ствари али нико га није схватао озбиљно".

Тек неколико месеци пре напада 13. новембра у Паризу, са 130 мртвих, двојица браће су се проводили с девојкама у ноћним клубовима. Мрежу коју су изградили - како на темељу лојалности, разочарања, ситног криминала, тако и радикалне идеологије - показала се кључном за Салахов бег након крвавог пира у Паризу. Та мрежа није само у Моленбеку, већ се протеже делом Брисела знаном као "цроиссант паувре" - сиромашни део града у облику полумесеца који обухвата и четврти Шербек, где је Салах имао 'сигурну кућу', и Лекен.

"У Моленбеку, то је сигурно, многи гаје тај осећај незадовољства", закључује новинар и додаје да је у разговорима с младим муслиманима сазнао да они терористичке нападе попут оних у Паризу и сада у Бриселу виде као одговор на ваздушне ударе западних земаља на Исламску државу.

"Требало би отпутовати у Раку и тамо поставити то питање. Овде нема демократије, не можеш да изразиш нити један став које одудара од превладавајућег мишљења", казао је тај муслиман који не скрива бес и непријатељство према белгијској влади и белим Белгијанцима за које тврди да мрзе све који су арапског порекла.

Млади муслимани се жале и да је тешко добити посао ако имате адресу у Моленбеку, а смета им што је девојкама забрањен хиџаб на многим радним местима. За индоктринацију младих муслимана рођених и одраслих у Белгији много их је који упиру прст кривице у шеика Басама Ајачија, једног од водећих радикалних проповедника у Моленбеку. Сиријац стар 70 година стигао је у Брисел деведесетих година и, према тврдњама, посејао семе радикалног ислама који се посебно показао неодољив за младе делинквенте.

Али Ајачи, који се у међувремену придружио умереним исламистима у Сирији, јесте недвосмислено осудио нападе у Паризу и приказује се као горећи противник Башара ел-Асада и ИД. Исламска држава је покушала да га убије подметањем бомбе у аутомобилу. Коштало га је руке, али је преживео.

За младе у Моленбеку који се придружују ИД, Ајачи је новинару ББЦ-а преко Скајпа казао да "каљају име ислама и сиријску револуцију". Њихову радикализацију приписује, с једне стране, нереаговању света на Асадов режим и, с друге стране, маргинализованости муслимана у Белгији.

"Да, неки од њих су делинквенти, продају хашиш и раде друге ствари. Напослетку заврше у затвору и одједном открију да је повратак религији нешто чудесно. И тако су се, након што су сами себи казали да ће заборавити на глупости које су радили у животу, покајали и окренули религији, али с великом мржњом према западњачком друштву", објаснио је Ајачи.

Али има оних који то објашњење о покајању и окретању религији потпуно одбацују и тврде: "То не може бити разлог, сви имамо неких проблема с полицијом па не завршимо тако", рекао је ББЦ-ју један младић који није могао понудити разлог њихове радикализације, осим да су се Исламској држави придружили због новца, преноси Хина.

Неки ту трансформацију злочестих момака из криминалног миљеа у џихадистичке борце објашњавају и потребом за "мачо гламуром", али је такође чињеница да су се многи упознали с џихадистичким идејама не баш сасвим случајно, већ су били регрутовани.

"Један од најуспешнијих у регрутовању арапске младежи био је Калид Зеркани који се тренутно налази у белгијском затвору. Према судским списима, он не само да је индоктринирао будуће џихадисте већ им је омогућио контакте са шверцерима људи у Турској који су их пребацивали на подручја у Сирији, поклањајући им украдене ствари, због чега је зарадио надимак Деда Мраз", стоји у тексту новинара ББЦ-ја.

Један од младића који се нашао под његовим утицајем био је Јони Мајне, који је заједно с Абделхамидом Абаудом путовао у Сирију. Његова мајка за радикализацију сина оптужује Зерканија.

"Уништио је живот мог сина, који је имао само 23 године, Уништио је и мој живот и нећу му то заборавити", казала је. Према њеним речима, код сина је уочила велику промену након што је упознао Зерканија.

"Некада је носио само фирмиране ствари, а онда је све то оставио, није више користио ни парфеме, већ се облачио у оне хаљинетине као Саудијци", додала је.

Јони је 2013. отишао у Сирију и када се вратио мајка га је пријавила полицији јер више није могла живети у напетом ишчекивању да опет отпутује. Препричава како је телефон звонио по целу ноћи и да су га малтретирали да се врати у Сирију и да од полиције није било користи.

Ништа нису учинили, преноси новинар њену причу, која завршава новим одласком њеног сина у Сирију почетком 2014. године, где је погинуо неколико месеци касније.

Иако су можда заговарали фундаменталистичку интерпретацију ислама, додаје новинар, њихов првобитни порив је био борба против Асада и заустављање његовога злочиначког режима, али већина је ипак гравитирала према ИД, а не према умереној опозицији.

Председник спортске дворане и теретане ББА у Моленбеку Мохамед Малем, који покушава младима да улије самопоштовање, тврди да се трећа или четврта генерација имиграната бори са својим идентитетом.

"Када оду у Мароко, кажу да су Белгијанци. Овде се изјашњавају као Мароканци. Нигде се не осећају као да су код куће и тако стално покушавају да одгонетну ко су они у ствари", казао је Малем.

Један од тренера је уверен да је главни узрок радикализације "осећај, било да то јесте тако или није, да немају будућност".

"Радикализација не почиње с верским идеалом. Момци за које знам да су отишли у Сирију немају никакву идеологију, немају никакве велике идеје, одлазе јер желе с нечим раскрстити. Напросто им је доста овог друштва", дао је своје виђење инструктор запослен у ББА.

Николас Моро, ког је француска полиција ухапсила 2015. године, након што је 2014. провео у Сирији као џихадистички борац, одао је многе вредне информације. И он је, попут већине регрута ИД, био ситни криминалац који се у затвору преобратио на ислам. Према његовом исказу, део ИД за спољне операције познат као АМНИ (сигурност) обучене борце шаље назад у Европу како би у својим земљама сејали смрт и уништење.

"Свако за извршење напада добије 50.000 евра", казао је Моро француској безбедносној служби ДГСИ.

Управо он је открио да је 'кунyа' - ратно име особе задужене за АМНИ Абу Омар из Брисела чије је право име Абделхамид Абауд, планер покоља у Паризу.

Ален Винатс, бивши челник белгијског МИ5 упозорава да ће се "Запад у надолазећим годинама морати навикнути да живи с претњом тероризма". Напади у Бриселу доказ су да је мрежа ИД још снажна и нико не зна када и где ће ударити следећи пут.

"То је мора која ће обавештајне агенције држати будне и током ноћи", закључује ББЦ.

Извор: Б92