Зашто жене звоцају?

Чак 7920 минута годишње даме потроше на активност коју мушкарци не подносе. Зановетање је друштвено прихваћен начин испољавања агресивности, а у корену је потреба да се партнер промени.

Занимљивости 24.03.2016 | 12:00

Опет си оставио чарапе на сред собе. Мислиш ли да оне имају моћ да се саме склоне или да у току ноћи долази чаробна вила да поспреми сав неред који направиш? Никад нигде не идемо. Уосталом, зашто бисмо и ишли кад ме третираш као слушкињу, а не као жену? Опет ћутиш? Па да, радиш како ти одговара и онда ћутиш. И ја бих ћутала да ми је све потаман. Чекаш да ме прођу "бубице", је л'? Нисам ја луда, знаш, него ме ти излуђујеш. Требало је све да ми буде јасно још онда кад си појео последњу коцкицу чоколадице уместо да је мени понудиш.

Кад се први пут сретне са оваквим коментарима, мушкарац ће бити збуњен. Неће знати шта га је снашло и питаће се кад се његова мила лепотица претворила у разјарени вулкан. Како време пролази и овај сценарио почне да се понавља, огуглаће и чекати да олуја прође како би демон напустио његову драгу. Са другарима сапатницима ће коментарисати да он ту баш ништа не може да уради јер су жене створене да звоцају. Да ли је заиста тако, питамо мушкарца, психолога и аутора књиге "О звоцању и љубави", Небојшу Јовановића. Саговорник "Живота плус" примећује да на питање зашто жене звоцају нису одговорили ни много већи умови од њега, али је у својој књизи покушао да пружи скромни допринос на ову вечну метафизичку тему.

- Звоцање је женски покушај да васпитају мушкарце по свом укусу и друштвено прихваћени начин испољавања агресивности код жена. Схвативши да су мушкарци подложнији осећању кривице и мање способни да подносе непријатност оптуживања да "нису добри", што је одраз њихове везаности за мајку, жене су откриле "метод звоцања" као васпитно средство које "пали" код већине мушкараца и некако их натера да буду послушнији. Тај метод се преноси генерацијама као "корисно женско оруђе" у борби за доминацију између полова - истиче Јовановић.

Неће се са њим сложити многе припаднице нежнијег пола истичући да ни оне не воле да звоцају. Али, морају. Уверене да су мушкарци по природи пасивни и склони да се уљуљкају у однос и не раде на њему, жене преузимају ствар у своје руке. Јер, чини се, другог избора немају. Па онда крену да приговарају. А то чине 7920 минута годишње или два и по сата недељно, ако је веровати научницима.

- Израз "радимо на односу" указује да жене грађење везе доживљавају као посао, рад. Међутим, у пракси, најчешће се сусрећем са тиме да су "рад на вези" или "разговори о нама" углавном "рад на њему" и "разговори о њему". Исказују потребу жене да промени и васпита мушкарца. Најчешће буде проблем то што жене, уместо да раде на себи, много више енергије усмере на покушаје да промене партнера. Не радећи довољно на сопственом развоју осећају се незадовољнима, па незадовољство собом усмеравају на партнера и крећу са звоцањем - објашњава психолог.

Поново се жене неће сложити. Признаће да разлог звоцања јесте незадовољство, али не собом, него партнером. И да једва чекају да се нешто промени како би престале са нежељеном активношћу. Али, готово никад се не мења. А из зачараног круга постаје све теже изаћи. Како године пролазе, арсенал оружја постаје све богатији - од наизглед баналних ствари које се тичу послова у кући, преко партнеровог избора да време проведе у дружењу са ортацима, до његове неспремности да ради на односу. А ако баш хоће да нокаутира противника, пуцаће из тешке артиљерије извлачећи аргументе из давне прошлости. Али, да жене заправо не желе промену, тврди наш саговорник дефинишући звоцање као активно одржавање постојећег стања, "кобајаги" активност у којој не постоји стварна жеља да дође до промене.

ЋУТАЊЕ ЈЕ ЛОШ СИГНАЛ
Док има звоцања има и љубави, сложиће се многи парови истичући да прави проблем настаје тек кад жена заћути. - Има неке истине у томе да док жена звоца, то значи да јој је још стало. Међутим, људски односи су испуњени амбиваленцијом, супротним осећањима према партнеру. Звоцање је прави одраз те амбиваленције "не могу са тобом, не могу без тебе". Оно у исто време показује жељу за односом и агресију усмерене ка његовом рушењу - каже психотерапеут.
- Кад видите да нешто не даје резултате, промените понашање. Ако стално покушавате да на исти, неуспешан начин решите проблем, ви заправо не желите да га решите, већ имате неку другу потребу. Највероватније потребу да се испразни агресија и незадовољство, а не учини ништа стварно на промени односа. Жена која звоца има утисак да је активна, а заправо се ствари крећу у круг. Да стварно хоће да промени нешто, јасно би поставила захтев партнеру, питала га да ли нешто хоће или неће, какви су његови услови, преговарала, договарала се, са исходом који би био или усклађивање потреба или разлаз - јасан је психолог.

Ма какво звоцање било, маратонско или спринтерско, спонтано или последица дугог "кључања", праћено сузама или виком, оно исцрпљује обе стране. Лечење ове "бољке" није лако, али ако заиста желите да покушате, морате бити спремни на самоанализу. Наш саговорник каже да би жена требало да размисли о стварном извору свог незадовољства, да ли од партнера тражи нешто што би требало да очекује од себе и да ли стварно жели промену у односу. А ако жели, нека се запита зашто користи метод који не даје резултате.

- Када би мушкарац прахватио да ради оно због чега му звоца, да ли би била задовољна или би га доживела као пораженог и покореног? Жене често оставе мушкарце или их не поштују управо кад они пристану на њихову доминацију. Ако желе љубав, потребно је да схвате да се то осећање не може изнудити. Може се изнудити осећање које личи на то, али не и љубав. Изнуђена љубав се не доживљава као стварна, па се онда поново јавља незадовољство. Све у свему, потребно је разумевање природе љубави и блискости. Ту ништа не може на силу. И жене и мушкарци се плаше љубави и стварне блискости и везивања и зато играју разне "игрице" кроз које извлаче психолошке користи. Мењамо оно што стварно желимо, главну награду, блискост, за утешну, доминацију над неким или зависност од некога - закључује психотерапеут.

 МОМЦИ СЕ ЖАЛЕ НА НЕДОСТАТАК СЕКСА

Истина, има и мушкараца који звоцају, али они то чине знанто ређе него жене, сматра Небојша Јовановић.

- И када звоцају, невешти су и недовољно упорни у томе, фали им та стабилна енергија коју жене имају. Кад звоцају, најчешће је то везано за недостатак секса, за женино звоцање и непоштовање његових обавеза, посла, ретко за неуредност жене и неодржавање куће. Мушкарци који су склонији звоцању углавном су феминизирани или имају неке опсесивне црте карактера - примећује психолог.

Новости