Караџић осуђен на 40 година затвора!

Судско вијеће Хашког трибунала осудило је првог председника Републике Српске Радована Караџића на 40 година затвора због ратних злочина и геноцида у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године.

Република Српска 24.03.2016 | 16:00
Караџић осуђен на 40 година затвора!

Караџић је првостепено проглашен кривим за геноцид у Сребреници, док је ослобођен оптужби за геноцид у седам општина, током рата у БиХ од 1992. до 1995. По преосталих девет тачака, Караџић је проглашен кривим за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дијела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање међународних талаца. Та кривична дијела квалификована су као злочини против човјечности и кршење закона и обичаја рата.

Први председник Републике Српске сноси одговорност за геноцид у Сребреници, има индивидуалну одговорност за злочине против човјечности, убиства и кршење закона и обичаја ратовања у седам општина, навео је Суд.

Такође, вијеће сматра да Караџић сноси одговорност за удружени злочиначки подухват током опсаде Сарајева, за удружени злочиначки подухват отмице припадника снага УН. Вијеће није закључило да је постојала геноцидна намјера код оптуженог и осталих у удруженом злочиначком подухвату, нити код физичких починилаца злочина. Није могло да изведе ни закључак да је почињен геноцид ни на основу обрасца почињеног злочина.

"Није се увјерило да је постојала намјера да се униште групе босанских Муслимана и босанских Хрвата. Нема доказа да је у седам општина почињен геноцид", рекао је Квон.

Погледајте реакцију Радована Караџића:

Погледајте како је текло изрицање пресуде: 

15:40 Радована Караџића је Претресно вијеће осудило на 40 година затвора! Ослободивши га кривице по првој тачки оптужнице за геноцид у седам општина. Међутим прогласили су га кривим по осталих 10 тачака оптужнице.

Караџић је проглашен кривим за "геноцид под тачком два, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и друге злочине према несрпском становништву" током рата у БиХ.

Пресуду је донијело Првостепено вијеће Трибинала којим предсједава јужнокорејски судија О-Гон Квон, а чланови су судија Хауард Морисон из Велике Британије и судија Мелвил Бер из Тринидада и Тобага.

15:46 Вијеће сада прелази на образложење казне.

15:35 На основу свеукупних доказа Претресно вијеће је закључило да је оптужени Радован караџић дијелио заједнички циљ са Младићем, Беаром и Поповићем, да сви војноспособни мушкарци међу босанским муслиманима буду побијени. Међутим он се не може сматрати одговорним за убијања прије тог тренутка.

Оптужени је био једина личност која је имала моћ да спријечи догађаје у Сребреници, али он је то пропустио да спријечи. Вијеће је увјерено да се оптужени сагласио са дијелом плана за убиство заробљеника па није ни интервенисао како би зауставио убијање.

15:30 Вијеће сада прелази на Караџићеву одговорност у свим догађајима у Сребреници.

15:20 Претресно вијеће је закључило да су Срби имали намјеру да униште муслимане у Србреници.

"Караџић је наредио да се створе услови тоталне несигурности и несношљивост живота мјештана у Сребреници. Рестрикције хуманитарне помоћи, што је довело до неподношљивих услова. Командант дриснког корупа Живановић је издао наређење да се напада Сребреница, како би се енклава смањила само на величину града."

Караџић је сазнао да постоје повољни услови за напад, наредио је заузимање Сребренице. Град је пао у руке босанских Срба. Они су позвали све оне који су остали да напусте град, наводи Вијеће.

15:10 Судско вијеће је констатовало да је муслиманско становништво било принуђено да напусти општину Сребреницу, те да је то било планско исељавање муслиманског становништва из те општине.

15:05 Почело је образлагање пресуде за дешавања у Сребреници.

14:53 Од настанка удруженог злочиначког подухвата који се односио на Сарајево био је обавијештен о инцидентима у том граду, али није се постарао да престану напади на цивиле. Оптуживао је Муслимане и скретао пажњу са тих поступака. Није учињен ни један једини покушај да се кривично гоне војници СРК који су гађали цивиле у Сарајеву.

14:51 Вијеће закључује да је Караџић значајно допринијео том плану и помагао Ратку Младићу у његовој стратегији у Сарајеву.

14:49 Претресно вијеће консатује да је постојао заједнички план и да је потекао од политичког и војног руководства Срба. Циљ је био шири терор према цивилном становништву. Неспорно је да је овај план укључивао убиства, терор и напад на цивиле.

14: 48 Непрекидност гранатирања цивилног становништва и велики број жртава у граду Сарајеву не могу се објаснити чињеницом да је у граду био рат, навело је вијеће. Политичко и војно руководство Срба признавали су и наглашавали вађност Сарајева за борбу Срба

14.43 - У закључку везано за општине, оптужени сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиства, депортацију и присилно пресељење, закључило је Веће.

"Намјера јединица Сарајевско-романијског корпуса је била да гађају цивиле и користе прекомјерну ватру", казао је Квон. Вијеће је прогласило кривим јединице Сарајевско-романијског корпуса за све тачке осим за три, додао је он.

Под тачком један, тврди се да су у седам општина припадници заштићених група били убијани и подргавани тешким повредама.

14:31 Веће пак није могло да утврди да је постојала геноцидна намера. Нема довољно доказа веће да утврди без сумње да је геноцид почињен у тим општинама.

14: 30 Караџић је могао предвидјети прогони мучење несрпског становништва. Оптужени сноси индивидуалнлу кривичну одговорност за прогон,истребљење, убиство, депортацију и присилно премјештање и за убиство

Судија је навео да Веће није закључило да је постојала геноцидна намера по првој тачки оптужнице, која се односи за геноцид у седам босанских општина, код оптуженог, осталих у удруженом злочиначком подухвату, нити код физичких починилаца злочина.

“Веће није могло да изведе закључак да је почињен геноцид ни на основу обрасца почињеног злочина. Није се уверило да је постојала намера да се униште групе босанских Муслимана и босанских Хрвата. Нема доказа да је у седам општина почињен геноцид“, рекао је Квон.

Први део пресуде, како је рекао судија Огон Квон, односи се на злочине у 20 општина. Од марта 1992. године, како је рекао, српске снаге преузеле су власт и током тог периода имале су "организован и јасан нацрт злочина“ против несрпског становништва.

"Српске снаге су убиле многе Муслимане и Хрвате током напад. Жртве су стрељане и у заробљеништву. У другим случајевима, жртве су премлаћене након чега су умирале", рекао је Квон.

Судија је потом додао да је оптужени био од виталне важности у промовисању паралелних државних, војних, полицијских и политичких структура како би се спровео циљ удруженог злочиначког подухвата да се босански Муслимани и босански Хрвати трајно уклоне са територија на која су Срби полагали право.

Предсједник Судског вијећа Хашког трибунала јужнокорејски судија О-Гон Квон управо даје основне информације о суђењу Караџићу прије него почне читати пресуду.

"Чак 499 дана је Веће саслушавало 434 сведока, поред тога Веће је примило доказе 152 сведока у писаном облику, 11.469 писаних доказа на више од 48.000 страница", рекао је судија О-Гон Квон који преседава судским већем

Караџић, који је био и лидер Српске демократске странке, осумњичен је у две тачке за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина, током рата у БиХ 1992-95.

У преосталих девет тачака, оптужница га терети за прогон, истребљење, убиства, депортације, нехумана дела, терорисање цивилног становништва, незаконите нападе на цивиле и узимање медјународних талаца. Та кривична дела квалификована су као злочини против човечности и кршење закона и обичаја рата.

14:00 У судници је почело представљање одбране. Сви који ће уживо пратити изрицање пресуде заузели су предвиђена мјеста у судници број 1, према најавама из Хага могло би да траје све до 16 и 30.

13:30 Радован Караџић довезен је у зграду Трибунала негдје око 13:30.

Пресуду Караџићу изриче Судско веће којим председава Огон Квон из Јужне Кореје.

У завршној ријечи, у октобру 2014. године, тужилаштво је затражило да Караџић буде проглашен кривим по свим тачкама оптужнице и кажњен доживотним затвором, док је Караџић, који се бранио сам, тражио да буде ослобођен кривице.

Караџић је ухапшен у јулу 2008. године, а терети се за "геноцид, ликвидације, убиства, кажњавања, депортацију, нехумане акте и друге злочине према несрпском становништву" током рата у БиХ.

Суђење му је почело званично у октобру 2009. године, а завршено је 2014.

Током суђења званично се бранио сам – без адвоката, али уз помоћ стручног правног тима.

Извор: БН ТВ/ Агенције