Видео: Они су славни Бањалучани - освајачи олимпијских титула!

Овог љета у Рио де Жанеиру биће одржане 31. по реду Олимпијске игре и тим поводом смо се присјетили Бањалучана који су освајали златне медаље на најзначајнијој и највећој свјетској смотри спортиста.

Прво злато са Олимпијаде у град на Врбасу донијели су фудбалери - Томислав Кнез и Велимир Сомболац 1960. године из Рима.

Фудбалер Борца, којем су навијачи бањалучког клуба спјевали пјесму "Томо Кнез - ситан вез" био је члан селекције Југославије која је у освојила прво мјесто на олимпијском турниру у "вјечном граду". И то у друштву свог некадашњег саиграча Сомболца, који је годину раније црвено-плави дрес замијенио црно-бијелим београдског Партизана.

Плави су у Италији најприје демолирали Египат (6:1), а један од погодака постигао је и Томо Кнез. Потом је Кнез опет био стријелац у сусрету против Турске (4:0), да би Југословени у посљедњем мечу групне фазе одиграли неријешено са Бугарском (3:3), а сва три гола дао је Милан Галић, каснији први голгетер Олимпијаде у Риму.

У полуфиналу Кнеза, Сомболца и остале чекали су домаћини, селекција Италије, која је била неприкосновена у својој групи и која је "разбила" увијек моћни Бразил.

На стадиону "Сан Паоло" у Напуљу није било голова, па су се играли продужеци у којима је Југославија повела преко Галића, али је само два минута касније изједначио Париде Тумбурус.

С обзиром да тадашња правила нису подразумијевала извођење једанаестераца, жријебом је одређен путник у финале, а то је била Југославија па се послије два сребра са Олимпијада у Мелбурну и Хелсинкију указала и "трећа срећа".

Ту прилику фудбалери некадашње државе нису пропустили и побједом над Данском (3:1) освојили су златну медаљу!

Дванаест година касније, 1972. на Олимпијским играма у Минхену, Бањалучани су били међу најзаслужнијима за златну медаљу рукометне репрезентације Југославије.

Баварски град је златом окитио легендарне рукометаше Борца Абаса Арсланагића, Милорада Каралића, Небојшу Поповића и Добривоја Селеца.

Југословени су у Минхену редом побјеђивали све противнике - од Јапана, преко САД, Мађарске и Њемачке, до тадашње најјаче свјетске селекције Румуније у полуфиналу 14:13 (5:4).

Послије Румуна, финале са Чехословачком је представљало пуку формалност што су плави потврдили већ у првом полувремену кад су стекли практично недостижну предност, а потом се и мало опустили у наставку - 21:16 (12:5).

Тај дан, 10. септембар 1972. године био је најуспјешнији дан југословенског спорта на Олимпијским играма јер се осим рукометаша, златом окитио боксер Мате Парлов у полутешкој категорији. Такође, рвачи Јосип Чорак и Милан Ненадић освојили су сребрну, односно бронзану медаљу…

Уз дужно поштовање осталим спортовима, рукомет је у Бањалуци и дан-данас "број један", а један од разлога за ту чињеницу дали су и рукометаши Борца у редовима националног тима Југославије на Олимпијади у Лос Анђелесу из 1984. године.

Златан Арнаутовић и Здравко Рађеновић су око врата донијели најсјајније одличје из Калифорније гдје је под вођством селектора плавих Бранислава Покрајца у великом финалу побијеђена Савезна Република Њемачка (18:17).

Ипак, тада су амерички медији посебно велики простор дали трећем Бањалучанину, који је освојио златну медаљу у боксу у полутешкој категорији, али и показао да је велики спортиста и човјек - Антон Јосиповић.

Јосиповић је тада у финалу требао да боксује против славног Ивандера Холифилда, али је југословенски судија Григорије Јовичић дисквалификовао Американца у полуфиналу због наводног ударања Кевина Берија из Новог Зеленда послије знака стоп, па је Бањалучанину без борбе припало злато. Судију Јовичића су тада чували командоси у олимпијском селу.

Приликом уручења златне медаље, Јосиповић је позвао Холифилда на побједничко постоље и зарадио овације!

"Уочи додјеле медаља помислио сам, хајде да идемо до краја. Узео сам Холифилда за руку и попео га на побједничко постоље. Американци су аплаудирали. Умјесто да нас нокаутирају, нокаутирали смо ми њих".

Златко Сарачевић

Још један Бањалучанин Златан Сарачевић освојио је златну медаљу на Олимпијским играма и то у Атланти 1996. године као члан рукометне селекције Хрватске.

У част ових спортских и људских величина, у спортској дворани "Борик" код улаза на паркет налази се "Олимпијски славолук", а и једна улица у центру града у Бањалуци носи име "Олимпијских побједника".

Надамо се да ће и неки нови клинци пронијети славу Бањалуке већ на наредним Играма у Рију.