Коментар: Тадић и Гудељ против Ћурчића! Крив је ФСС!

Највећа одговорност за последње у низу трзавице у српској репрезентацији управо је на људима у канцеларијама на Теразијама. И још јасније - на Томиславу Караџићу!

"Синоћња утакмица је повод да размислимо о свему и добро анализирамо. Веровали смо у једну идеју, показало се да то није могуће остварити. На потезу је ФСС, поднећу извештај да свима олакашамо посао у будућности", Радован Ћурчић, 14. новембар 2015. године...

"Извињавам се јавности, јер сам био у заблуди. Пројекат са већином ових играча не заслужује подршку. Начин на који смо изгубили је ужасавајућ... Биће резова, макар то кренуло од селектора и мене. Очигледно је да овај тим нема снагу да изнесе то што се тражи од њих и да су корените промене потребне", Саво Милошевић, истог дана.

Подсетимо, дан раније репрезентација Србије доживела је дебакл у Острави, где је изгубила од Чешке са 1:4.

Извештаја није било. Али Душан Тадић? То је већ нешто. То је већ коренита промена. Не зато што је Тадић нешто одиграо у репрезентацији - апсолутно није - већ због тога што Србија нема луксуз да се тек тако одриче фудбалера из Премијер лиге. Упркос речима селектора са последње конференције за новинаре, Тадић сигурно спада у најбоље што Србија има.

Зашто га онда нема у тиму? Може бити да су у стручном штабу репрезентације управо Тадића означили као кривца за стварање атмосфере у којој је добар провод битнији од резултата националног тима? Може бити, али не знамо. Јер помпезно најављиваног извештаја није било. Никаквог објашњења. А оно би морало да постоји кад се тако жестоко удари по репрезентативцима.

Али одговорност је у ФСС одавно заборављена реч. Резултат такође. Овде се хвали самоубилачка идеја Синише Михајловића да се на Максимир истрчи са Стевановићем, Шћеповићем, Радовановићем, Бркићем или Игњовским у стартних 11. Овде се шест месеци по његовом одласку не ради ништа, наводно у нади да ће Михајловић да се предомисли и остане на клупи, па нам онда, како је ономад открио Томислав Караџић, из Уефе кажу да је Дик Адвокат сасвим добар тренер. Само да би се који месец касније испоставило да је било много боље да су у ФСС мало мућнули својом главом.

Па доведемо Радована Ћурчића, који је у улози ватрогасца био и по одласку Владимира Петровића Пижона, иако смо и тада, као и сада, знали да он није тај. Оно што је никло у овом и оваквом ФСС просто не може да буде добро. И Пеп Гвардиола би овде заборавио шта је то тики-така. Камоли Раша Ћурчић. Уз све дужно поштовање, у праву је Тадић када каже да Ћурчић једноставно нема ауторитет. Сви смо то знали. Само Караџић и климоглавци са Теразија изгледа нису.

Овде годинама причамо да су менаџери највеће зло српског фудбала, па исто толико година чекамо да Уефа укине власништво треће стране, иако смо то, попут Енглеза или Немаца, могли и сами да урадимо много раније како не бисмо дошли у ситуацију да цела земља сумња у то да селекторову руку приликом састављања списка погура нека друга, мало мрачнија.

Није ни Тадић, тек да будемо на чистом, невин. Он ама баш ништа није приказао на већ 40 утакмица у дресу са грбом Србије. И апсолутно нема право да било шта приговара. Проблем је, међутим, што Тадић није први који је дигао глас. Није вала ни у првих пет. И све смо мењали, и селекторе и генерације играча, само у ФСС још стоје исте слике.

Кад се изабере лош селектор - ником ништа, изабраћемо још једног лошег. Ма може и горег. Кад нема резултата, у први план ћемо да истакнемо омладинце, јуниоре, петлиће, футсалере, шта год, само да окренемо главу од А тима. Кад публика почне да звижди у Београду, бежаћемо у Нови Сад или Јагодину или Познањ и Талин.

Уосталом, само замислите да се овај сутрашњи пријатељски окршај са Пољском, три месеца пред почетка Европског првенства, игра на нашем највећем стадиону рецимо. Да ли мислите да би на трибинама било више од 5.000 душа? Наравно да не би.

Репрезентација никога не занима. Тадићева и Ћурчићева кривица ту је занемарљива у поређењу са врхушком ФСС. И не, будите уверени, неће они тако лако отићи. Ни овог пролећа. Ни оног тамо. Седеће за неким столом, иза Ћурчићевих леђа тражити новог селектора. Није им лако. Све је мањи круг спремних да се ухвате у то врзино коло нерада и неодговорности. Радомир Антић је Караџића већ прецртао, Мирослав Ђукић такође. Пикси Стојковић и Александар Станојевић су пронашли милионске уговоре у Кини, док су нас са Теразија убеђивали да Ћурчић има ауторитет.

Можда би га и стекао да је, заједно са Савом Милошевићем, изашао на конференцију за медије и целој јавности објаснио који су прави разлози одстрањивања Тадића из националног тима. Овако, вероватни сценарио је следећи: Пољска ће нас у среду у Познању размонтирати, слично као Чешка, а онда ће неки од играча који су били на клупи да пријаве повреде како не би ишли у Естонију. Неки ће можда, попут Тадића, испрозивати селектора и такође одустати од репрезентације, а онда ће Саво Милошевић рећи да нам такви нису потребни. И најавити детаљан извештај који никад нико неће видети. Суштина - ништа се неће променити, иако бисмо већ у априлу могли да добијемо новог селектора, а као највероватније решење помиње се Славољуб Муслин...

После Тадића, јавио се и Немања Гудељ. Разочаран је и Душко Тошић. Играчи великих клубова. Али кога они занимају? Фотељашима из српске куће фудбала лепо је и овако. Сад ће и нове просторије. На Дедињу. Баш лепо.