Komentar: Tadić i Gudelj protiv Ćurčića! Kriv je FSS!

Najveća odgovornost za poslednje u nizu trzavice u srpskoj reprezentaciji upravo je na ljudima u kancelarijama na Terazijama. I još jasnije - na Tomislavu Karadžiću!

"Sinoćnja utakmica je povod da razmislimo o svemu i dobro analiziramo. Verovali smo u jednu ideju, pokazalo se da to nije moguće ostvariti. Na potezu je FSS, podneću izveštaj da svima olakašamo posao u budućnosti", Radovan Ćurčić, 14. novembar 2015. godine...

"Izvinjavam se javnosti, jer sam bio u zabludi. Projekat sa većinom ovih igrača ne zaslužuje podršku. Način na koji smo izgubili je užasavajuć... Biće rezova, makar to krenulo od selektora i mene. Očigledno je da ovaj tim nema snagu da iznese to što se traži od njih i da su korenite promene potrebne", Savo Milošević, istog dana.

Podsetimo, dan ranije reprezentacija Srbije doživela je debakl u Ostravi, gde je izgubila od Češke sa 1:4.

Izveštaja nije bilo. Ali Dušan Tadić? To je već nešto. To je već korenita promena. Ne zato što je Tadić nešto odigrao u reprezentaciji - apsolutno nije - već zbog toga što Srbija nema luksuz da se tek tako odriče fudbalera iz Premijer lige. Uprkos rečima selektora sa poslednje konferencije za novinare, Tadić sigurno spada u najbolje što Srbija ima.

Zašto ga onda nema u timu? Može biti da su u stručnom štabu reprezentacije upravo Tadića označili kao krivca za stvaranje atmosfere u kojoj je dobar provod bitniji od rezultata nacionalnog tima? Može biti, ali ne znamo. Jer pompezno najavljivanog izveštaja nije bilo. Nikakvog objašnjenja. A ono bi moralo da postoji kad se tako žestoko udari po reprezentativcima.

Ali odgovornost je u FSS odavno zaboravljena reč. Rezultat takođe. Ovde se hvali samoubilačka ideja Siniše Mihajlovića da se na Maksimir istrči sa Stevanovićem, Šćepovićem, Radovanovićem, Brkićem ili Ignjovskim u startnih 11. Ovde se šest meseci po njegovom odlasku ne radi ništa, navodno u nadi da će Mihajlović da se predomisli i ostane na klupi, pa nam onda, kako je onomad otkrio Tomislav Karadžić, iz Uefe kažu da je Dik Advokat sasvim dobar trener. Samo da bi se koji mesec kasnije ispostavilo da je bilo mnogo bolje da su u FSS malo mućnuli svojom glavom.

Pa dovedemo Radovana Ćurčića, koji je u ulozi vatrogasca bio i po odlasku Vladimira Petrovića Pižona, iako smo i tada, kao i sada, znali da on nije taj. Ono što je niklo u ovom i ovakvom FSS prosto ne može da bude dobro. I Pep Gvardiola bi ovde zaboravio šta je to tiki-taka. Kamoli Raša Ćurčić. Uz sve dužno poštovanje, u pravu je Tadić kada kaže da Ćurčić jednostavno nema autoritet. Svi smo to znali. Samo Karadžić i klimoglavci sa Terazija izgleda nisu.

Ovde godinama pričamo da su menadžeri najveće zlo srpskog fudbala, pa isto toliko godina čekamo da Uefa ukine vlasništvo treće strane, iako smo to, poput Engleza ili Nemaca, mogli i sami da uradimo mnogo ranije kako ne bismo došli u situaciju da cela zemlja sumnja u to da selektorovu ruku prilikom sastavljanja spiska pogura neka druga, malo mračnija.

Nije ni Tadić, tek da budemo na čistom, nevin. On ama baš ništa nije prikazao na već 40 utakmica u dresu sa grbom Srbije. I apsolutno nema pravo da bilo šta prigovara. Problem je, međutim, što Tadić nije prvi koji je digao glas. Nije vala ni u prvih pet. I sve smo menjali, i selektore i generacije igrača, samo u FSS još stoje iste slike.

Kad se izabere loš selektor - nikom ništa, izabraćemo još jednog lošeg. Ma može i goreg. Kad nema rezultata, u prvi plan ćemo da istaknemo omladince, juniore, petliće, futsalere, šta god, samo da okrenemo glavu od A tima. Kad publika počne da zviždi u Beogradu, bežaćemo u Novi Sad ili Jagodinu ili Poznanj i Talin.

Uostalom, samo zamislite da se ovaj sutrašnji prijateljski okršaj sa Poljskom, tri meseca pred početka Evropskog prvenstva, igra na našem najvećem stadionu recimo. Da li mislite da bi na tribinama bilo više od 5.000 duša? Naravno da ne bi.

Reprezentacija nikoga ne zanima. Tadićeva i Ćurčićeva krivica tu je zanemarljiva u poređenju sa vrhuškom FSS. I ne, budite uvereni, neće oni tako lako otići. Ni ovog proleća. Ni onog tamo. Sedeće za nekim stolom, iza Ćurčićevih leđa tražiti novog selektora. Nije im lako. Sve je manji krug spremnih da se uhvate u to vrzino kolo nerada i neodgovornosti. Radomir Antić je Karadžića već precrtao, Miroslav Đukić takođe. Piksi Stojković i Aleksandar Stanojević su pronašli milionske ugovore u Kini, dok su nas sa Terazija ubeđivali da Ćurčić ima autoritet.

Možda bi ga i stekao da je, zajedno sa Savom Miloševićem, izašao na konferenciju za medije i celoj javnosti objasnio koji su pravi razlozi odstranjivanja Tadića iz nacionalnog tima. Ovako, verovatni scenario je sledeći: Poljska će nas u sredu u Poznanju razmontirati, slično kao Češka, a onda će neki od igrača koji su bili na klupi da prijave povrede kako ne bi išli u Estoniju. Neki će možda, poput Tadića, isprozivati selektora i takođe odustati od reprezentacije, a onda će Savo Milošević reći da nam takvi nisu potrebni. I najaviti detaljan izveštaj koji nikad niko neće videti. Suština - ništa se neće promeniti, iako bismo već u aprilu mogli da dobijemo novog selektora, a kao najverovatnije rešenje pominje se Slavoljub Muslin...

Posle Tadića, javio se i Nemanja Gudelj. Razočaran je i Duško Tošić. Igrači velikih klubova. Ali koga oni zanimaju? Foteljašima iz srpske kuće fudbala lepo je i ovako. Sad će i nove prostorije. Na Dedinju. Baš lepo.