Анализа: Јасна порука Новака Ђоковића...!

Милош Раонић недавно умало није стигао до свог првог Грен слем финала, а сада је трећи пут играо за трофеј на турниру из Мастерс серије...

Тенис 24.03.2016 | 00:00

Момак рођен у Подгорици издвојио се ове сезоне у односу на Нишикорија и остале из своје ’средње’ генерације, толико да га многи виде као следећег освајача неког од ГС турнира и новог члана ужег врха.

Свега тога био је свестан први тенисер планете Новак Ђоковић када је излазио на терен за финални двобој. Победа и титула јесу важне, али овај меч у себи је крио на дуже стазе можда и важнију димензију – Ђоковићево јасно слање поруке: “На трону сам и не мислим скоро да сиђем са њега“.

Новак, који је током турнира осцилирао и бивао нестрпљив, на дуел са Раонићем изашао је са фокусом и оштрином која га карактерише када се састаје са својим највећим супарницима – Федерером, Надалом, Маријем, у последње две и по године и Вавринком.

За високе стандарде које је поставио, Ђоковићев ритерн био је испод нивоа током недеље – Цонга је са 46% првог сервиса догурао до два тај брејка, а Надал је добио бројне поклоне после других сервиса, углавном предугим лоптама бекхендом.

Међутим, од првог поена дуела са Раонићем, Новаков ритерн био је оно што јесте – најбољи свих времена.

Милошев сервис вероватно је најбољи на свету – није у питању само снага, већ и разноврсност, а у последње време много се говорило и о новој варијацији, агресивном другом сервису. Има у свом репертоару Раонић и слајс и кик сервис, али ништа од тога није помогло у мечу са Ђоковићем, пошто је момак рођен у Подгорици узео само 10% поена на свој други сервис.

Уосталом, и коначних 6:2, 6:0 недвосмислено указује да је један играч био супериоран. Раонића је после меча рекао да га је мучила повреда, али Новак је од старта одузео сву наду ривалу – враћао му је и брзе и прецизне сервисе, пролазио га је на мрежи после сасвим пристојних прилаза Канађанина и ’миксовао’ је са основне линије не дозвољавајући ни у једном тренутку Милошу да форхендом контролише ритам поена.

На крају, Ђоковић је освојио своју 27. титулу из Мастерс 1000 серије, чиме се на вечној листи изједначио са Рафаелом Надалом.

Управо је над Рафом Ђоковић славио у полуфиналу, али после дуже времена били смо у прилици да гледамо право надметање њих двојице, а не једносмерну улицу у којој је Новак возач, а Надал пасивни посматрач.

Трудио се Рафа, много је мука задавао Ђоковићу сервисима у тело, а било је неколико интервала када је Шпанац заиста личио на оног старог, пре свега по интензитету са основне линије и на менталном плану.

Ипак, управо је на менталном плану и одлучен меч – није толико Рафа попустио колико је Ђоковић тренутно пун самопоуздања. На сет лопти се извукао и инсајд-аут форхендом одузео шансу противнику, а можда и најбоља илустрација Новакове тренутне вере у себе јесте тај брејк.

Ђоковић је водио 5:2, Надал је освојио наредна два поена, а онда и још један после недовољно доброг смеча српског тенисера. Публика је устала на ноге, стала потпуно иза Надала, али Новак није марио – винер слајс-сервисом, а онда и стрпљење у следећој размени за освајање сета.

Споменути слајс-сервис Новак је често користио, нешто чешће него иначе у мечевима с Надалом, при том врло ефектно, а и сервис му је био и најбољи ударац током турнира.

Такође, Новак је поново демонстрирао савршено темпирање форме – од бледих партија на старту до кулминације и перфектног меча у финалу. Посматрајући укупно свих десет дана, Ђоковић је турнир који многи називају ’петим Грен слемом’ освојио игром која није горња граница његових могућности, а то може да буде само знак за бригу за остале ривале.

И АТП листа адекватно показује тренутну Ђоковићеву надмоћ, пошто тренутно има више бодова од двојице најближих пратилаца заједно. Управо ће они, Роџер Федерер и Енди Мари, бити главни ривали Новаку у Мајамију – Швајцарац није играо у Калифорнији, а Шкот је увек више волео Мајами који му је стална база од Индијан Велса, где му услови никада нису одговарали. Сада је изгубио од Делбониса у три сета.

Први Мастерс у сезони донео нам је још неколико интересантних ствари – пре свих, излазак на велику сцену 18-годишњег Александера Зверева, а кроз њега и поглед у будућност тениса после одласка Новака, Роџера, Рафе... Раније се већ говорио о Звереву, а сада је и показао зашто му је Тони Надал прорекао велику каријеру. Савладао је Димитрова и Симона, а против Надала је имао меч лопту на којој је промашио лак волеј.

После тога се Зверев ’распао’, али то су лекције које мора да научи и дечје болесте које мора да прележи. Изузетно је лак на ногама за својих 198 цм, видећемо у коликој мери ће то успети да задржи када додатно ојача, и помало подсећа на Дел Потра – додуше, са мање разорним форхендом, али чини се са стабилнијим бекхендом.

Сервис би у будућности требало да му постане још веће оружје, поготово простора за побољшања има на другом сервису, али Зверев је показао да је на правом путу. Мајами је први тест континуитета – чак и ако га не положи, то не значи да Александера у скорије време нећемо видети у Топ 30 (тренутно је 52. на свету). И Рафа је подвукао да Зверев има потенцијал за будућег броја један – ако се то обистини, сећаћемо се Индијан Велса 2016. као турнира када је први пут најавио тако нешто.

Давид Гофан играо је своје прво Мастерс полуфинале – ретко када Белгијанац побеђује боље од себе, али сада је имао свесрдну Вавринкину помоћ, који и даље игра на махове, али је једнако опасан ако дође до завршнице. Победио је потом Гофан и Чилића, остварио највећи успех у каријери, а у свом првом мечу спасао је меч лопту у окршају с америчким тинејџером Тијафоом. Танка је линија у тенису.

Свој други турнир по повратку, а први из Мастерс серије, одиграо је Хуан Мартин дел Потро. Добио је Смичека, цео један сет носио се с Бердихом, чак је могао и да поведе. Ипак, на крају је изгубио у тај брејку и после му је нестало снаге. Далеко је Делпо од оног некадашњег ’Грома из Тандила’, питање је хоће ли бекхенд икада више моћи да игра пуном снагом, а нама остаје само да му скинемо капу за упорност и да навијамо за њега.

Следи нам Мајами, а титули брани, погађате – Новак Ђоковић...