"Храбри" сакривени иза анонимности тастатуре

Говор мржње на интернету све је чешћи облик комуникације међу људима. Стручњаци сматрају да тај проблем није нимало занемарив и да треба на вријеме да се реагује, како не би дошло до озбиљних посљедица на друштво у цјелини.

Република Српска 21.03.2016 | 20:50

Ако сте чест гост на домаћим, али и регионалним интернет порталима, могли сте да примјетите колико мржње, вулгарности и незадовољства многи испољавају у коментарима. Најчешће увреде су на националној основи: четници, балије, усташе. Често се помињу туђе мајке, сестре, баке. Чим нема аргумената – посеже се за најмизернијим изјавама, а неријетко се дијалог заснива искључиво на псовкама. Због чега су људи, условно речено, храбри, посебно када се крију иза надимка на нету? Чак је учестала и пријетња исказана с оне стране тастатуре: Кажи гдје живиш да дођем да ти... Зашто су толико огорчени питали смо психолога Срђана Пухала. Каже да су пријетње најозбиљнији облик злоупотребе виртуелног простора. Посебно оне организоване.

Пухало сматра да нисмо угроженији вулгарностима него остале земље и да укидање могућности коментарисања, метод који примјењује све више најпознатијих свјетских портала, није рјешење, јер је неопходно да обичан човјек може да искаже своје мишљење о важним темама. Интеракција коментатора може да има и позитиван исход. Питање је гдје је граница.

Можда је проблем што су све чешћа препуцавања политичара путем друштвених мрежа, па се грађани угледају на вође, или самопрозване звијезде виртуелног простора. Како год, Пухало каже да је добро да се зна шта људи мисле, колико мрзе поједине личности, то је права слика Босне и Херцеговине. Међутим, управо због тога што нема граница, неки испаштају.

Трифуновић сматра да овакав систем охрабрује говор мржње. Виновници се не кажњавају. Проблем је и техничке природе; ако одобравате коментаре, то јест модификујете их, онда сносите одговорност за све што други напишу, ако пустите да свако пише шта хоће, а претходно се оградите од тога, нико вас неће казнити. Трифуновић оцјењује да системска грешка није случајна.

Постоји могућност, тврди, да некоме одговара да ситуацију у БиХ држи напетом, да се одржава такозвана ратна тензија, што је посебно опасно. Закон о јавном реду и миру који се бави и онлајн изгредницима није лош, каже Трифуновић, али се не примјењује. Тек када се остави коментар против самог система, следи репресија. Исто мисли и извршни директор Савјета за штампу БиХ.

Ипак, Зуровац каже да говор мржње никако није слобода изражавања и да се плаши да ћемо, ако се са оваквим вулгарностима настави, морати да се суочимо са изразито репресивним мјерама, што би била штета, јер би испаштали и они који нису ништа криви. Често људи нису ни свјесни те разлике, каже Зуровац и додаје да је едукација ипак главни метод у борби против веб насиља и да се нада да ће то бити довољно да нам се слобода изражавања и слободан приступ информацијама потпуно не укину.

БН ТВ