БиХ на 88. мјесту по квалитету избора

БиХ је на 88. мјесту на свијету од 139 земаља када је у питању квалитет изборног процеса, истакнуто је у обимној студији факултета Харвард који је у саставу аустралијског универзитета Сиднеј.

 

Босна и Херцеговина 19.03.2016 | 09:10

Како су навели аутори факултета који носи назив као много славнији имењак у САД, студија је обухватила укупно 180 парламентарних и предсједничких избора у 139 земаља, спроведених између јула 2012. и краја 2015. године.

У БиХ су проучавали изборе из октобра 2014. године, које су, по квалитету, оцијенили 112. мјестом од укупно 180. У 12 изборних категорија које су покрили аутори студије, БиХ има укупан скор од 51 поен.

Свјетски просјек је 55,8, гдје је нула најгори резултат, а стотину најбољи. Најбоље смо оцијењени у категорији објављивања резултата, и ту имамо 73 поена, док смо најлошији у финансирању кампања, гдје имамо само 36 поена.

Прилично смо танки још у категорији изборног закона са 39 поена, регистровању кандидата и партија са 42 поена и обиљежавању изборних округа са 40 поена.

Солидни смо у спровођењу изборног процеса са 68 поена, бројању гласова - 66 поена и по квалитету изборних комисија - 66 поена.

У односу на регион, бољи смо од Црне Горе која је на 95. мјесту и Македоније која је на 99. мјесту. Испред нас су Србија на 59. мјесту, Хрватска на 34. мјесту и Словенија на 14. мјесту.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузла и бивши предсједник Изборне комисије БиХ, истиче да га овакви налази не изненађују, те да Форум о томе говори већ дуже вријеме.

Велики проблеми су, по њему, закон о финансирању политичких странака и контрола финансијског пословања странака, као и изборни закон који је дискриминаторски јер се сви грађани не могу кандидовати на неке функције на бази свог етницитета.

Посебан проблем су, по њему, благе или непостојеће санкције за фалсификовање или манипулисање изборном вољом грађана.

"И чланови бирачких одбора сигурно раде по наредби и инструкцијама политичких партија и увијек смо истицали да би требало утврдити и одговорност политичких субјеката за које се утврди да су преко својих чланова манипулисали изборним резултатима и да им се забрани учешће на сљедећим изборима", рекао је он.

Кад се ради о глобалним резултатима, очекивано избори се најбоље спроводе у нордијским земљама: Данској, Финској, Норвешкој и Шведској.

Када се ради о Европи, најслабији резултати су у јужној Европи, а изненађујуће лоше оцијењена је и Велика Британија.

"Британски изборни процес изузетно је слаб у поређењу с остатком Европе, и са чак 20 бодова мање у односу на сјеверну Европу", истакли су аутори.

Помало изненађујуће, лоше су оцијењене и Сједињене Државе. Аутори, наиме, истичу да се та земља налази на 46. мјесту у свијету, што је најлошија позиција у односу на етаблиране демократије.

Проблеми које су идентификовали у тој земљи су квалитет изборног закона, проблеми регистрације бирача, начини одређивања изборних дистрикта, као и финансирање избора.

Естонија, Литванија и Словенија су боље од САД и Британије. Не претјерано изненађујуће, најгори на свијету су избори у Етиопији, Екваторској Гвинеји, Бурундију, Џибутију и Сирији.

Глобално гледано, најчешћи су проблеми изборне крађе, застрашивања и медијско извјештавање у корист власти. У протеклих 10 година аутори су констатовали да је 12 одсто свих избора проузроковало бојкот, 17 одсто немире, а 18 одсто је довело до људских жртава.

У просјеку, за сваку земљу консултовано је 40 домаћих и страних експерата, односно укупно 7.101, од чега 2.080 изборних стручњака.

У БиХ и Србији су покрили по једне изборе, у Хрватској, Црној Гори и Македонији по два изборна циклуса.

Оцјене за БиХ по категоријама

Објављивање резултата - 73 поена

Финансирање кампања - 36 поена

Изборни закон - 39 поена

Регистровање кандидата и партија - 42

Обиљежавање изборних округа - 40

Спровођење изборног процеса - 68

Бројање гласова - 66 поена

Квалитет изборних комисија - 66

Извор: Независне