Ко режира хаос у банкарском систему?

Међународни монетарни фонд је, као услов за нову траншу пријеко потребног новца, од власти затражио да угасе Банку Српске. Министар Тегелтија и премијерка Цвијановић (тим редослиједом) морају, притиснути роковима, предложити закон о унутрашњем платном промету. Који ће, оцјењују стручњаци, направити прави хаос на финансијском тржишту.

Република Српска 17.03.2016 | 07:15

Тегелтија мора категорију ’привилегованих депонената’ са садашње Уникредит банке пребацити на инстант банку. Радећи сам против свог мишљења, у коначном приједлогу биће видљиво да ли је министар финансија вођен личним или општим интересом. Тамо гдје Тегелтија има лични интерес, према појединим интерпретацијама, видљив је кроз пословање Уницредит банке која је прошлу пословну годину завршила са добити од преко 21,6 милиона марака, што је за 4,1 милиона више него 2014. године. Групација је највише зарадила тргујући са Републиком Српском, јер су готово сви пласмани усмјерени на њих док, за узврат, они купују обвезнице - када је то потребно за попуњавање буџетских рупа.

"Премошћавање буџета и подмиривање потреба Младена Милановића Каје, једино је што у овом тренутку од банкарског сектора интересује министра финансија", кажу за Фактор банкарски стручњаци.

Они додају да је из извјештаја о пословању банке видљиво да пласмана привреди Републике Српске готово да и нема или се, као у случају 150 милиона депозита Електропреноса по виђењу, без камате, та средства пласирају у привреду по камати од пет одсто, без повећања кредитног портфолија.

Министарство финансија, али и Агенција за банкарство, толеришу и понашање НЛБ банке у Бања Луци. Банка је у прошлој години остварила 18,8 милиона добити, од чега је осам милиона ванредних прихода, остварених наплатом хипотека.

По ријечима директора банке, Радована Бајића, они су једна од ријетких банака којима Агенција за банкарство Републике Српске дозвољава исплату добити.

Адекватност капитала је изнад 17 одсто и немамо потребу за додатним капиталом на овај ниво активе и вјероватно ће бити донесена одлука да се 60 до 70 одсто добити исплати акционарима.

По извјештају Агенције за банкарство Републике Српске, та банка код матичне банке у Љубљани држи депоновано више од 400 милиона КМ, што је седам пута више у односу на капитал. Значајан износ депозита јавних институција такође се налази у овој банци, док је поврат у привреду само око 200 милиона кредитних средстава.

"У Агенцији као регулатору морали су дати сагласност, јер је ријеч о недозвољеној концентрацији изложености, с обзиром на висину капитала од 60 милиона. Извучени депозити из Републике Српске су готово 700 одсто од вриједности капитала" кажу стручњаци и додају да је извјесно да НЛБ банка губи садашњу привилеговану позицију. И да им је због губитка прихода једино преостало да смањењем трошкова депозита и камата на штедњу покушају да одрже садашњу ситуацију.

Позитивни губитак од близу два и по милиона марака коштаће функције досадашњег директора Комерцијалне банке у Бања Луци, Срђана Шупута. По сазнањима Фактора од извора блиских централи Комерцијалне банке у Србији, они су се већ дали у потрагу за Шупутовим насљедником, мада је све извјесније да ће бањалучку испоставу из добити купити Нова банка.

Исти извор потврђује да је готово извјесна куповина Комерцијалне банке у Србији, а да је купац АИК банка у власништву Миодрага Костића, који је сагласан да бањалучка испостава иде одвојено у куповину.

Министар финансија направио је праву малу организовану групу која има циљ да, најблаже речено, уништи Нову банку. Пласирањем информација да је то банка која ће сљедећа доживјети судбину пропалих банака, мали финансијски клан успио је у врло кратком року да из Нове банке извуче 130 милиона депозита.

"За сада је тај удар на Нову банку амортизован јер је направљена дисперзија допуном средстава акцијом раста штедње грађана и наплатом кредита", тврди извор Фактора и додаје да се и Нова банка финансира из послова са државом јер им је дио обвезница купила Инвестициони-развојна банка.

Самим тим, банка се налази у привилегованом положају у односу на друге, које се морају докапитализовати средствима власника, односно акционара, што овдје није случај.

Извор: Фактор магазин