12 година од погрома Срба са Космета

Навршава се 12 година од када је са Косова и Метохије протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас није вратила у своје домове.

Србија 17.03.2016 | 08:43

У таласу насиља на Косову и Метохији тада је убијено 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности.

Повређено је најмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено је око 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Тај храм, један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије, епископско средиште српске цркве у средњем веку, монументални облик добио је у време Краља Милутина (1282-1321), мада је и раније био архијерејско средиште призренског епископа српске цркве.

Црква је унеколико обновљена, прва литургија у њој служена је шест година касније, али трагови девастације и пожара нису отклоњени. То здање је 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНЕСКО-а. Најпре је био под заштитом Кфора, а сада га чувају припадници Косовске полицијске службе.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100. Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година.

Повод или изговор за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци, што није било тачно.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села".

Мартовске догађаје на Космету осудили су Савет безбедности УН, као и Европска унија, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију.