Нешто другачија прича о Мајци Терези

Вест о томе да ја папа Фрања одобрио да се чувена Мајка Тереза прогласи светицом, поново је у живу дела светске јавности ставила и нека "јеретичка" истраживања о "светици".

Свијет 17.03.2016 | 08:38

Најава свештенства оживела је причу због које је оригинално био узнемирен цео католички свет када је пре неколико година у јавности освануло истраживање канадских академика Сергеа Ларивеа и Женевјев Шенар. Ови академски научници су у својој студији истакли да је светачки имиџ Мајке Терезе "пука конструкција Ватикана" и резултат "одлично одрађене ПР кампање", подсећа Индеx.хр.

Пре студије из 2013. године истраживањем "позерске" каријере Терезе, бавио се новинар и писаца Кристофер Хиченс, који су сажети у есеј "Мисоионарска поза: Мајка Тереза у теорији и пракси" (Тхе Миссионарy Поситион: Мотхер Тереса ин Тхеорy анд Працтице, 1995).

Но ни Хиченсово истраживање није било "без корена". Побудило га је писање Индијца Арупа Чатерџеја, који је својевремено радио у домовима које је отварала Мајка Тереза и у којима је наишао на низ сумњивих потеза чланова њеног реда.

"Мајка Тереза мање је заинтересована за помагање сиротињи него за то да их искористи као неуморни извор несреће коју користи као гориво за ширење својих фундаменталистичких уверења", закључио је Хиченс, који се због изнесених ставова нашао на удару критичара који су тврдили да је ово искључиво идеолошки напад.

Понављао је како се не ради о "пријатељици сиротиње" већ "пријатељици сиромаштва", али и пријатељици најгоре врсте богаташа. Медије је окривио за попустљиво и некритично ширење пропаганде, а описао ју је трима речима: фанатик, фундаменталист и варалица.

Канадски академици долазе до сличних закључака, али их дају "политички коректнијим" језиком.

"Кад смо прегледали документацију о феномену алтруизма за семинар из етике, набасали смо на причу о животу и раду једне од најславнијих жена Католичке цркве, Мајке Терезе, чије је право име Агнес Гончха. Опис је био толико екстатичан да је побудио нашу знатижељу и натерао нас да даље истражујемо", објаснио је професор Лариве.

Након помног истраживања, у складу с очекивањима, чињенице су се поновно показале јачима од мита. Ватикан у процесу беатификације у обзир није узео гомилу контроверзних биографских пикантерија, а посебно се истичу: упитан начин на који је бринула за болесне, контроверзне политичке везе, сумњиво управљање огромним сумама новца и догматски ставови према абортусу, контрацепцији и разводу.

У тренутку смрти, Мајка Тереза је у више од 100 земаља отворила 517 мисија у које је примала сиротињу и болесне, а лекари који су их посећивали описивали би их као "домове за умируће".

Услови су били очајни, нико није држао до хигијене, није било довољно особља које би бринуле за болесне и немоћне, недостајало је хране и није било лекова против болова.

Наравно, многи ће рећи да су то очекивани проблеми у сиромашним земљама и да је Тереза вероватно учинила све како би помогла несретним људима, али проблем у овом случају није био недостатак новца. Управо супротно, њене фондације прикупиле су више од стотину милиона долара.

Проблем је био у њеном, најблаже речено, необичном ставу према смрти и патњи.

"Постоји нешто предивно у начину на који сиротиња прихвата своју судбину, да пате попут Христа на крсту. Свет много тога добија њиховом патњом", говорила је Мајка Тереза.

Но, једном кад је њој затребала медицинска помоћ, примила ју је у модерној америчкој болници и због тога ју је Хиченс, као што можете претпоставити, јавно називао лицемером.

Позитивне стране

Наравно, академици су пронашли и позитивне аспекте њеног рада. Колико год њене методе биле упитне, толико је имиџ, био он резултат праве или дисторзиране слике о њој, имао позитиван утицај на друге. "Ако је мит о Мајци Терези утицао на масе и охрабрио хуманитарну иницијативу да се заиста помогне онима којима је помоћ потребна, имамо разлог за славље. Прилично је вероватно да је за живота многе инспирисала да постану хуманитарци, а њихова дела заиста су помогла да се олакша патња унесрећених. Упркос свему, медији су могли бити мало ригорознији у начину на који су покривали њену причу", закључује се у студији.

Где су милиони?

Њена фондација је прикупила најмање 100 милиона долара, а код сиротине је завршило, процењује се, тек 5-7 одсто новца. А многи јој замерају и да је новац добијала управо од оних који су пљачкали сиротињу и изазивали несрећу у свету. Један од њих био је и злогласни хаићански диктатор Жан-Клод Дувалије који је на тајне рачуне пребацивао милионе долара. Подржала је агресивни режим Енвера Хоџе, примала донације од злогласног медијског могула Роберта Максвела који је проневерио 450 милиона фунти из пензијског фонда, а такође мутни банкар Чарлс Китинг плаћао јој је летове приватним авионима. Чак и након што је оптужен и даље га је бранила и одбила да врати новац.

Извор: Мондо.рс/ Индеx.хр