Nešto drugačija priča o Majci Terezi

Vest o tome da ja papa Franja odobrio da se čuvena Majka Tereza proglasi sveticom, ponovo je u živu dela svetske javnosti stavila i neka "jeretička" istraživanja o "svetici".

Svijet 17.03.2016 | 08:38

Najava sveštenstva oživela je priču zbog koje je originalno bio uznemiren ceo katolički svet kada je pre nekoliko godina u javnosti osvanulo istraživanje kanadskih akademika Sergea Larivea i Ženevjev Šenar. Ovi akademski naučnici su u svojoj studiji istakli da je svetački imidž Majke Tereze "puka konstrukcija Vatikana" i rezultat "odlično odrađene PR kampanje", podseća Index.hr.

Pre studije iz 2013. godine istraživanjem "pozerske" karijere Tereze, bavio se novinar i pisaca Kristofer Hičens, koji su sažeti u esej "Misoionarska poza: Majka Tereza u teoriji i praksi" (The Missionary Position: Mother Teresa in Theory and Practice, 1995).

No ni Hičensovo istraživanje nije bilo "bez korena". Pobudilo ga je pisanje Indijca Arupa Čaterdžeja, koji je svojevremeno radio u domovima koje je otvarala Majka Tereza i u kojima je naišao na niz sumnjivih poteza članova njenog reda.

"Majka Tereza manje je zainteresovana za pomaganje sirotinji nego za to da ih iskoristi kao neumorni izvor nesreće koju koristi kao gorivo za širenje svojih fundamentalističkih uverenja", zaključio je Hičens, koji se zbog iznesenih stavova našao na udaru kritičara koji su tvrdili da je ovo isključivo ideološki napad.

Ponavljao je kako se ne radi o "prijateljici sirotinje" već "prijateljici siromaštva", ali i prijateljici najgore vrste bogataša. Medije je okrivio za popustljivo i nekritično širenje propagande, a opisao ju je trima rečima: fanatik, fundamentalist i varalica.

Kanadski akademici dolaze do sličnih zaključaka, ali ih daju "politički korektnijim" jezikom.

"Kad smo pregledali dokumentaciju o fenomenu altruizma za seminar iz etike, nabasali smo na priču o životu i radu jedne od najslavnijih žena Katoličke crkve, Majke Tereze, čije je pravo ime Agnes Gončha. Opis je bio toliko ekstatičan da je pobudio našu znatiželju i naterao nas da dalje istražujemo", objasnio je profesor Larive.

Nakon pomnog istraživanja, u skladu s očekivanjima, činjenice su se ponovno pokazale jačima od mita. Vatikan u procesu beatifikacije u obzir nije uzeo gomilu kontroverznih biografskih pikanterija, a posebno se ističu: upitan način na koji je brinula za bolesne, kontroverzne političke veze, sumnjivo upravljanje ogromnim sumama novca i dogmatski stavovi prema abortusu, kontracepciji i razvodu.

U trenutku smrti, Majka Tereza je u više od 100 zemalja otvorila 517 misija u koje je primala sirotinju i bolesne, a lekari koji su ih posećivali opisivali bi ih kao "domove za umiruće".

Uslovi su bili očajni, niko nije držao do higijene, nije bilo dovoljno osoblja koje bi brinule za bolesne i nemoćne, nedostajalo je hrane i nije bilo lekova protiv bolova.

Naravno, mnogi će reći da su to očekivani problemi u siromašnim zemljama i da je Tereza verovatno učinila sve kako bi pomogla nesretnim ljudima, ali problem u ovom slučaju nije bio nedostatak novca. Upravo suprotno, njene fondacije prikupile su više od stotinu miliona dolara.

Problem je bio u njenom, najblaže rečeno, neobičnom stavu prema smrti i patnji.

"Postoji nešto predivno u načinu na koji sirotinja prihvata svoju sudbinu, da pate poput Hrista na krstu. Svet mnogo toga dobija njihovom patnjom", govorila je Majka Tereza.

No, jednom kad je njoj zatrebala medicinska pomoć, primila ju je u modernoj američkoj bolnici i zbog toga ju je Hičens, kao što možete pretpostaviti, javno nazivao licemerom.

Pozitivne strane

Naravno, akademici su pronašli i pozitivne aspekte njenog rada. Koliko god njene metode bile upitne, toliko je imidž, bio on rezultat prave ili distorzirane slike o njoj, imao pozitivan uticaj na druge. "Ako je mit o Majci Terezi uticao na mase i ohrabrio humanitarnu inicijativu da se zaista pomogne onima kojima je pomoć potrebna, imamo razlog za slavlje. Prilično je verovatno da je za života mnoge inspirisala da postanu humanitarci, a njihova dela zaista su pomogla da se olakša patnja unesrećenih. Uprkos svemu, mediji su mogli biti malo rigorozniji u načinu na koji su pokrivali njenu priču", zaključuje se u studiji.

Gde su milioni?

Njena fondacija je prikupila najmanje 100 miliona dolara, a kod sirotine je završilo, procenjuje se, tek 5-7 odsto novca. A mnogi joj zameraju i da je novac dobijala upravo od onih koji su pljačkali sirotinju i izazivali nesreću u svetu. Jedan od njih bio je i zloglasni haićanski diktator Žan-Klod Duvalije koji je na tajne račune prebacivao milione dolara. Podržala je agresivni režim Envera Hodže, primala donacije od zloglasnog medijskog mogula Roberta Maksvela koji je proneverio 450 miliona funti iz penzijskog fonda, a takođe mutni bankar Čarls Kiting plaćao joj je letove privatnim avionima. Čak i nakon što je optužen i dalje ga je branila i odbila da vrati novac.

Izvor: Mondo.rs/ Index.hr