Тијелу треба 150 микрограма јода дневно

Недостатак важног минерала може да изазове бројне поремећаје. Ако се не уноси довољно овог минерала, може да дође до увећања штитасте жлезде или смањења њене функције.

Здравље 14.03.2016 | 11:30

ПОДАЦИ Светске здравствене организације и Уницефа показују да и у 21. веку у многим земљама света постоји проблем контроле дефицита јода. Сматра се да око милион особа на континенту има проблеме везане за недостатак овог минерала.

Јер, у већини земаља природан садржај јода у намирницама недовољан је да обезбеди дневне потребе. Јод је есенцијални микронутријент који се у људском телу налази у количини од 15 до 20 милиграма. Скоро сва количина јода налази се у штитастој жлезди. Елементарни јод неопходан је за синтезу хормона штитасте жлезде, тироксина (Т4) и тријодтиронина(Т3). Хормони штитасте жлезде укључени су у метаболичке процесе скоро свих ћелија у организму, а посебно су значајни за развој можданог ткива.

Према речима проф. др Љиљане Трајковић Павловић, специјалисте хигијене, недостатак јода у феталном периоду и у току неколико првих година живота може да има снажан негативан утицај на развој можданог ткива и свих других последица:

- Нарочито тешке последице по плод настају уколико постоји недовољан доток хормона штитасте жлезде мајке преко плацентарног крвотока у прва два триместра трудноће. Недостатак хормона штитасте жлезде у том периоду има за последицу тешке неуролошке и менталне поремећаје као што су глувоћа, лош вид и врло ограничен интелектуални капацитет. Дефицит јода у току последњег триместра, у периоду убрзаног развоја мозга, за последицу има застој у расту и сексуалном развоју који су обично удружени са блажим неуролошким поремећајима.

Недостатак јода у исхрани у каснијем животном добу праћен је увећањем штитасте жлезде (гушавост), смањеном функцијом (хипотироидизмом) и блажом менталном и физичком ретардацијом. Величина штитасте жлезде у сразмери је са дефицитом јода. То значи, што је дефицит јода већи, већи је и волумен штитасте жлезде. У Србији се плански контролише дефицит јода па се активност тиреостимулативног хормона хипофизе (ТСХ) рутински проверава код новорођенчади у породилишту. Доступни подаци показују да наша новорођенчад немају проблеме дефицита у току интраутериног развоја.

Према речима наше саговорнице, садржај јода у намирницама зависи од садржаја јода у тлу. Присуство веће количине тиоцијанта, изоцијаната, нитрата, флуорида, калцијума, магнезијуме, и гвожђа у намирницама може да омете апсорпцију јода. Већу количину нитрата, изоцијаната и тиоцијанта садрже биљке купусњаче као што су купус, броколи, кељ, карфиол и многе друге биљаке. Уколико је унос јода оптималан, негативан утицај наведених састојака се не очекује.

 СТАЈАЊЕМ ИСПАРИ

У Србији постоји законска обавеза универзалног јодирања соли, као и обавеза редовне лабораторијске провере - објашњава проф. Трајковић. - Препоручени дневни унос јода износи око 150 микрограма дневно. Истраживања су показала да се знаци дефицита јода јављају код особа чија је дневна секреција јода мања од 50 микрограма по литру. Ризик од недовољног уноса соли постоји у планинским подручјима, где постоји традиција набавке већих количина соли, јер јод има особину да испари (сублимира), па се због тога не препоручује набавка већих количина соли у домаћинству.

Новости