У БиХ је дефицитарна и медицинска струка

Поред трговаца, комерцијалиста и програмера, међу најтраженијим кадровима у БиХ тренутно су и медицинари, тако да се, ма колико то невјероватно звучало, здравствена струка позиционирала у сами врх листе дефицитарних занимања на овим просторима.

Босна и Херцеговина 14.03.2016 | 12:50

Наиме, за разлику од ранијих година када на тржишту рада за медицинским особљем није владала готово никаква потражња - с обзиром на то да је њихов број углавном одговарао потребама здравственог система, сада се, по свему судећи, суочавамо с озбиљним дефицитом кадра у чијим су рукама здравље и животи грађана БиХ.

Ово је потврдила и анализа тржишта рада портала "Посао.ба", према којој листа најтраженијих занимања у БиХ први пут биљежи значајније измјене у односу на период од протеклих неколико година.

Уређенији системи

"Тако се међу најтраженијим кадровима нашло медицинско особље, а угоститељских радника је тражено 35 одсто мање у односу на годину раније", саопштили су с овог портала приликом представљања резултата анализе тржишта рада за прошлу годину.

Ма колико забрињавајуће било сазнање да Српској и БиХ недостаје медицинског особља, из организација које у својим редовима окупљају здравствене раднике нису претјерано изненађени оваквом ситуацијом. Кажу да је она резултат чињенице да школовани и искусни медицинари махом напуштају ове просторе, тражећи у Европи боље услове рада и неко сигурније сутра.

У Струковном синдикату медицинских сестара и техничара Републике Српске потврдили су за наш лист да је само прошле године највећу болницу у Српској напустило око 50 радника ове струке.

"За два мјесеца ове године из Универзитетског клиничког центра (УКЦ) Републике Српске већ је отишло десетак сестара и техничара. Будући да услови рада и живота код нас постају све тежи, плашимо се да ће ове године одлив медицинског кадра из РС и БиХ бити далеко већи. Према неким процјенама, ове просторе би током године која је пред нама могло да напусти и више од 300 здравствених радника. Посебан проблем је то што из Српске и БиХ одлази изузетно способан, образован и обучен кадар" каже за Пресс предсједник овог синдиката Ранко Палачковић.

Према његовим ријечима, медицинари - прије свега они из операционих сала, те коронарних и јединица интензивне његе, углавном одлазе у Њемачку, Шведску и Норвешку.

"На овај корак се одлучују првенствено због већих плата, али и чињенице да одлазе у далеко уређеније системе, и то у сваком погледу. А посебан проблем је то што они са собом воде и своје породице, тако да ово друштво губи на више поља. Нажалост, наше здравство је постало највећи извозник младих и способних људи", упозорава Палачковић.

У Струковном синдикату доктора медицине Републике Српске додају да с ових простора, у потрази за бољим условима рада, не иду само медицинске сестре него и доктори.

Према рачуници овог синдиката, РС годишње у просјеку напусти чак 250 стручњака, док нашем здравству тренутно недостаје скоро 2.000 доктора.

"Љекари из Републике Српске бјеже због чега и грађани осталих струка, а то је неизвјесност! Наиме, плате у здравству су озбиљно почеле да касне, а с обзиром на то да овај систем иначе кубури с астрономским дуговима, биће нам још горе", истиче предсједник овог синдиката др Миодраг Фемић.

Он каже да Европа раширених руку прихвата стручњаке с ових простора, нагласивши да они не могу да напредују него морају да се боре како да преживе.

"Примјера ради, микробиолог у Енглеској за мјесец дана заради колико наш љекар за годину дана?! Поред веће плате, у иностранству добијају боље услове за рад, уз могућност за напредовање. Све више се окрећу учењу страних језика да би што брже отишли" наглашава др Фемић.

Зарада и усавршавање

За разлику од статистика синдиката, подаци Коморе доктора медицине РС показују да Српску годишње напусти од 30 до 40 љекара, углавном млађих који говоре стране језике.

"Углавном одлазе у Њемачку и Словенију, а зараде и усавршавање су најчешћи мотиви због којих доктори мијењају болнице, градове и државе" нагласили су у овој комори.

С друге стране, у ресорном министарству су недавно потврдили за наш лист да је за пет година из Републике Српске отишло 80 доктора медицине и 120 медицинских сестара и техничара.

"Из болница, завода и института у посљедњих пет година отишла су укупно 33 љекара и 78 медицинских техничара. Из примарне здравствене заштите отишло је 47 љекара и 42 медицинска техничара. Напомињемо да у четири болнице, четири завода и двадесет једном дому здравља у Српској у поменутом периоду нису забиљежени одласци љекара или медицинских техничара" рекли су у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске.

Проблем и преквалификација!

Као једна од посљедица одласка медицинара у иностранство, у здравственим системима Републике Српске, БиХ и земаља окружења све израженија је појава преквалификовања у медицинске сестре и техничаре, односно све учесталијих запошљавања приучених медицинара на изузетно одговорна радна мјеста.

Синдикати и удружења здравствених радника устврдили су да овакав тренд доприноси ерозији здравства јер стручни кадрови поред свог посла морају да надзиру оне преквалификоване, док су пацијенти практично остављени на милост и немилост њиховом (не)знању и (не)умјешности.

Извор: Пресс