Професори, разврат, закон и васпитање

У Републици Српској не постоји јасно дефинисан закон који би санкционисао непримјерено понашање професора основних и средњих школа на друштвеним мрежама, па неријетко имамо примјере да професори објављују властите голишаве фотографије и вулгарне статусе, а некада, наочиглед многих, чак и флертују с ученицима.

Република Српска 14.03.2016 | 10:10
Професори, разврат, закон и васпитање

"Слава" у региону с оваквим предзнаком тренутно ипак припада четрдесетседмогодишњој професорки музичког васпитања, која предаје у четири средње школе у Врању. Она је прошле године изазвала скандал који је превазишао границе Србије. Јавност је прво узбуркао њен снимак на којем позира голих груди, а након само два дана на друштвеним мрежама објављена је друга компромитујућа фотографија. На њој разуздана професорка напућених усана позира с учеником у чамцу, који се налазио на сувом, односно на ливади.

Њени ученици, са којима су разговарале бројне новинарске екипе након тог скандала, наводили су да ова професорка сама шаље своје голишаве фотографије, те да је прате бројне наводне "љубавне" афере с ученицима старијих разреда, што је она негирала. Након обнажене професорке из Врања, нови "просвјетни шок" стигао је од наставника ликовног образовања из Краљева. Он је на свом Фејсбук профилу поставио фотографију на којој позира наг, с тим да је уд покрио плишаним медом.

"Филозоф еротикоманије, оргазмолог и психосексолог, али без настраног и само уз обострано задовољство" назначио је он уз фотографију.

Касније се испоставило да је фотографију упутио Фејсбук профилу за који је наставник мислио да припада малољетници, не сумњајући да је у питању лажни профил, иза којег су се крили ученици једне од три школе у којима предаје.

Рибице, позови ме

Да Република Српска не би заостајала за Србијом потрудио се наставник техничког образовања у једној основној школи у Зворнику, који је добио отказ 2014. године након што је откривено да је ученицама на Фејсбуку слао непримјерене коментаре. Отпуштени професор је коментарисао фотографије ученица и остављао свој број мобилног телефона да би оне могле да контактирају с њим. "Која рибица", "Драга, године су небитне, када га завучем заволе га више него рођену мајку", само су неки од опсцених коментара које је он остављао испод фотографија ученица.

Исте године интернетом се раширила фотографија на којој други професор упућује комплименте својој ученици која се фотографисала у купаћем костиму. Професор у годинама није штедио ријечи, те је заредом послао неколико коментара недвосмисленог садржаја. "Извајана", "Фамозно тијело имаш", "Сликај више то дивно тијело", неке су од порука упућених ученици. Она му је захвалила на "похвалама", а утврђено је да није ријеч о фото-монтажи. У поређењу с оваквим примјерима, отказ професорки Медицинске школе у Подгорици због фотографије са матурске вечери на којој је подигла увис обнажену ногу звучи прилично строго.

Имајући у виду непрестани раст броја корисника друштвених мрежа, али и многобројне примјере из иностранства, као и немали број домаћих професорских скандала, намеће се потреба јасног дефинисања границе понашања професора на интернету и санкционисање непримјерених гестова. Основни проблем који се јавља у школама у РС јесте то што понашање професора на друштвеним мрежама и интернету уопште није регулисано никаквим законом. Њихово непримјерено понашање на интернету нема се законски под шта подвести јер се Фејсбук сматра приватном адресом, те су директори школа препуштени сами себи, да појединачно одлучују шта је исправно, а шта не, од случаја до случаја.

Климави правилници

У Закону о средњем образовању Републике Српске, када је ријеч о запосленима, регулисане су повреде радне обавезе, па се као једна од њих наводи непримјерено понашање којим се доводе у питање основне моралне вриједности. Директори се могу позвати на ту одредбу и предложити дисциплинској комисији да се изјасни о професору који се сумњичи да је на интернету изазвао овакав прекршај, али све се углавном завршава тиме да је тешко утврдити да ли је спорни садржај заиста објавио власник налога или неко ко је налог хаковао.

Директор бањалучке Гимназије Зоран Пејашиновић потврђује за Пресс да питање понашања професора на друштвеним мрежама није регулисано до краја.

"Постоје одређени правилници, али пошто је ријеч о новој проблематици, све је и даље на "климавим ногама". Било је дискутабилних случајева, али још је тешко наћи праву мјеру и квалитетно регулисати ово питање, а имати на уму и да се друштвене мреже третирају као дио личног живота. Нарочито је незгодно са младим колегама, које су генерацијски сличне са ђацима. Али, са друге стране, сви су положили педагошку групу предмета и морали би да знају гдје је граница" каже Пејашиновић.

Он додаје да постоји и много позитивних искустава.

"Рецимо, то је доступност када је ријеч о питањима која ученици могу да вам пошаљу на мејл, те ажурни одговори професора, па чак и Фејсбук групе у којима се размјењују садржаји из одређеног предмета. Лично не користим Фејсбук, али сам имао искључиво позитивна искуства са комуникацијом путем мејла са ђацима", каже Пејашиновић, додајући да сва технолошка открића доносе са собом и позитивна и негативна искуства, те да је потребно искористити их на прави начин.

Обратили смо се и Министарству просвјете и културе РС, али одговор на питање о овој проблематици нисмо добили. Незванично, из министарства смо сазнали да ова област још није регулисана и да, засад, немају прецизне одговоре.

Поред екстремнијих случајева који доводе и до отказа, дешава се и да безазлена, али ипак опуштена комуникација са професорима путем друштвених мрежа често изазива подијељена осјећања код ученика.

"Имам неколико професора као "пријатеље" на Фејсбуку. Нисам никога сама додавала, али ни одбила када су они мени слали захтјев. Морам признати да сам збуњена. Један од њих често ми лајкује фотографије, с времена на вријеме потенцира опуштеније дописивање, трудећи се да буде духовит и забаван, а истовремено се у школи када се сретнемо понаша као и прије нашег Фејсбук "пријатељства": формално и недоступно, као да ме и не познаје", рекла је за наш лист седамнаестогодишња ученица једне бањалучке средње школе, Татјана В.

С друге стране, њен вршњак Марко М. који похађа другу школу у истом граду наводи да су му "баш супер професори који, поред преношења знања, воле и да се зезају с ученицима".

"Много је другачије када неког од професора имам за пријатеља на Фејсбуку. Тек тада, када видим њихове фотографије са пијанки или путовања, када видим какву музику слушају, какве филмове гледају, схватим да су они као и ми, да се приватно проводе можда и боље него ми. Често се и шалимо преко Фејсбука. Али, наравно, у школи се зна ред", каже он.

Приватно је приватно

Стручњаци се слажу да одговор на питање да ли ђаци треба да буду пријатељи на друштвеним мрежама са својим наставницима и професорима зависи од тога шта ко од њих поставља на своје профиле и на који начин користи друштвене мреже. Тако се сматра да приватне фотографије, као и размишљања и ставови који се објављују на Фејсбук профилима нису нешто што ученици и њихови наставници треба да дијеле, а додатни проблем је и у томе што се наставници у школи често постављају ауторитативно, а то је тешко спојиво са Фејсбук "пријатељством".

Међутим, експерти тврде и да интернет може бити веома користан у настави, да на дјецу дјелује мотивишуће, те им може приближити одређено градиво, а у том смислу би Фејсбук могао да се користи као средство за размјену информација у вези са наставом.

Омбудсман за дјецу РС Нада Граховац за Пресс истиче да у комуникацији наставник - ученик увијек мора бити присутан васпитни моменат, да је наставник одговоран за заштиту ученика и њиховог најбољег интереса, а да комуникација на друштвеним мрежама мора бити педагошка, друштвено прихватљива и одговорна.

"За онлајн комуникацију важе сва правила као и за пристојну комуникацију у стварном животу. Граница се мора знати. Дакле, граница дозвољеног је друштвено прихватљиво понашање иначе. Све што учитељ или наставник не би требало или не би смио да каже или уради у "стварном животу", не смије ни на друштвеним мрежама. Морају се поставити јасна правила професионалног и етичког онлајн понашања да би се, поред предности коју ова врста комуникације нуди, избјегле неугодности и злоупотребе, те заштитила приватност" истиче наша саговорница.

Она наводи да је, за разлику од земаља које су овој врсти комуникације посветиле дужну пажњу, у нашим условима све препуштено наставницима појединачно.

"Размишљања ученика и наставника веома су подијељена, од тога да ученик каже: "Не осјећам се пријатно кад знам да ми наставник прати све што објављујем", до констатација да је то "баш супер". Или, ученици се питају: "Шта ако прихватим захтјев за пријатељство, а шта ако не прихватим". Такође, има наставника који су отворили профиле намијењене само ученицима, до оних који одбијају такву врсту комуникације, сматрајући је непримјереном" наводи Граховчева.

Избјегавати неформално дописивање

Социолог Давор Видаковић истиче да би корисници социјалних мрежа уопште требало да знају гдје су границе и докле се може ићи у објављивању садржаја јер су социјалне мреже, у принципу, јавно мјесто. То значи, прецизира он, да у овом случају све што не бисмо хтјели да презентујемо у центру града на билборду не треба пласирати ни на мрежу.

"Виртуелна пријатељства између ученика и професора нису спорна уколико постоји рационално коришћење ресурса мреже у позитивне сврхе и са великом дозом одмјерености и културе. Уколико је супротно, онда то није добро. Било какво неформално дописивање треба избјегавати, а комуникација треба бити пословна и одмјерена" истиче Видаковић.

Он наводи да професори и ученици од социјалних мрежа могу да искористе огроман ресурс, а то су брзина и квалитет информације.

"С обзиром на то да живимо у друштву у којем је виртуелност постала свакодневна стварност, људи су све више на мрежи, а све мање у реалном животу, што је проблематично. Професори треба да се држе кодекса, уколико постоји, приликом објављивања садржаја и комуникације с ученицима. Пракса у западним земљама је показала да је виртуелна комуникација пожељна и да поспјешује квалитет рада. Та комуникација мора да буде у прихватљивим границама и ту нема ништа спорно. Уколико је супротно, онда то може бити проблем", упозорава Видаковић.

Извор: Пресс

Коментари / 10

Оставите коментар
Name

МИНИСТАР

14.03.2016 10:38

Министар је као П.Ч.А!

ОДГОВОРИТЕ
Name

ЧАЂО

14.03.2016 10:40

ДА ЛИ БИ МАЛЕШЕВИЋ ДА ГА МАЛО ЛИЦНЕ, ГРИЦНЕ ЗА ОНУ ЈАРЕЋУ БРАДИЦУ!

ОДГОВОРИТЕ
Name

несто контам

14.03.2016 10:41

Па боље да ту јадну дјецу неко подуци и тим сто га цека у зивоту и то мозда једна од највазнији ствари,него да трази болесне проститутке.Не тако далеко у прослости дјецаке би неким стварима подуциле стрине или ујне,па све било у реду.

ОДГОВОРИТЕ
Name

комсија

14.03.2016 16:51

Господо на западу постоји толико респекта и о фесбуку или једној или другој слузби у Интернету. Први проблем ако сте ви били једном и дали своје податке то немозете висе избрисати. На васу зељу добијете потврду да је избрисано сто није Истина. Оно се препоруцује да не играте игре на срецу или ако несто тразите да купите вамаце следецих дана долазити понуде али само која та слузба нам продаје да нај јефтиније. Има судских пресуда кад неко умре и посаљете смртовницу и они су даузи да васу адресу избрису и то се не ради итд.итд. Васе адресе се продају у позадини. Наси студенти мјесто да помогну народу они само цуте јер они то незнају.

Name

ја

14.03.2016 10:45

Па ста се свему цудите манијака је увјек било и бице. Народ је неписмен и у последњих 10 година од када су ПЦ доступни вецем кругу становниста само мозес цути кад јадни родитељи говоре требам дјетету купити ПЦ за Игрице јер они и незнају ни то. Мени је крај 60 радим вец Годинама на рацунару говорим поеред њемацког и енглеског ПЦ нуди пуно могуцности али код нас се бас ниста не користи. Ја кад сам био млад нисам имао пара ни да купим "Адам и Ева" или си куповао разгледнице да видис несто а данас кад мозез да видис сваста немају пара да се озене. Свједоци смо насе бједе да би могле да пјевају требају силикона и ко зна каквих захвата и пјевају о разводу о алкохолу а зна да це послије 40 бити богаљ. Ови из текста како их неко назива "проф"ако нема ниста паметније нек узива само ми се морамо осигурати да то не прелази ван закона? Ми цемо јос насјети многим проблемиа криминала кроз Интранет. СРЕТНО

ОДГОВОРИТЕ
Name

перо

14.03.2016 10:46

Каква је власт таки. И просветари

ОДГОВОРИТЕ
Name

забава

14.03.2016 11:12

Ово додје као еротика наспрам цега се свадјају наси политицари. Циста порнографија је непрестано понављање о референдуму (хебу нас у здрав мозак и то без кондома), како нас нападају са свих страна (ено НАТО носац авиона на Врбањи само цека да полете авиони са њих на БЛ), преноси надлезности (страх ко да нам СИДУ преносе), а да не говорим о корупцији (као макроови). СТа њих интересује образовање...

ОДГОВОРИТЕ
Name

***

14.03.2016 13:06

Која фора појединих професора, ја бруке са уценицима пису поруке, до касно пису и дремају, када се за наставу спремају???

Name

УЗЕЛО СЕ

14.03.2016 14:29

Проф Брнковиц секс симбол Бања луке

ОДГОВОРИТЕ
Name

Кома

14.03.2016 17:30

Шта очекујете, кад се само лоше ствари фаворизују? Је ли ви мислите да наставници и ученици могу бити другачији од друштва? 90% дјеце никад није било у позоришту. Опоменете ученицу због неприкладног одијевања, обруше се на вас и родитељи и колеге. Све се заташкава. Што се тиче Републике Српске, вјерујте да је стање у школама још увијек подношљиво и то нису заслуге министарства које је напросто критично, него постојања старијих просвјетних радника који су стубови школства и носиоци цивилизацијских тековина ма како то вама чудно звучало. Требало је у министарство просвјете запослити само људе са дугогодишњим искуством у настави и лако бисмо ријешили проблем. А ако се запошљавају они који су непознати просвјетарима, онда од наставе и образовања нема ништа.

ОДГОВОРИТЕ