Све веће дажбине и намети пореза

Област пореза на непокретности показује колико је Босна и Херцеговина сложена држава и колико је неуједначена њена законска регулатива. У Републици Српској, већ шест година је на снази Закон којим се опорезује властити стамбени простор и други објекти попут земљишта. У Федерацији БиХ се порези уређују кантоналним законима, али не постоји порез на куће и станове.

Босна и Херцеговина 13.03.2016 | 10:04

У Федерацији Босне и Херцеговине је прије неколико година најављен Закон који ће регулисати порез на имовину, односно стамбеног простора, али то није никада заживјело, па се за сада плаћа само порез на издавање станова, пословних простора и уживање у предностима које нуде куће за одмор.

Једна од пореских области у Босни и Херцеговини која није уједначена у држави је је питање пореза на непокретности.

У Федерацији БиХ грађани не плаћају порез за властити стамбени простор, односно за станове и куће, док се опорезују викендице - куће за одмор.

Опорезивање имовине није регулисано на ентитетском нивоу, него је уређено законима у сваком од десет кантона, што је уско повезано са тзв. аутономијом прихода.

"Према кантоналним законима опорезује се имовина, викендице, пословне просторије, станови који се издају под закуп, гараже, моторна возила, летјелице и пловни објекти. Порез на имовину се плаћа на годишњем нивоу по квадрату. Тако да зависно од кантона цијене се крећу од 0,75 до 4,0 марака по квадрату. Док је код возила мјерна јединица запремина и опорезивање зависно од кантона се креће од 20 до 50 марака (10 до 25 еура)", каже Медина Дудо из Сектора за пореску политику и јавне приходе Министарства финансија Федерације БиХ.

Кантони су самостални код одређивања висине пореза тако да постоји и различита пракса расподјеле ових прихода. Неки кантони дијеле приход са општинама док у другим сав приход иде општинама.

С друге стране, федералним Законом о порезу на доходак реализује се приход реализован од имовинских права, као што је рента, закуп и слично.

"На тако реализован приход плаћа се порез од десет посто на годишњем нивоу", појашњава Дудо.

У Републици Српској, Закон о порезу на непокретности почео се примјењивати 2010. године.

Предмет опорезивања су све врсте земљишта (грађевинско, пољопривредно, шумско, индустријско и остало), као и све врсте грађевинских објеката (стан, кућа, пословни, индустријски и остали објекти), а као основица се узима тржишна вриједност.

Порез на непокретности се плаћа по стопи до 0,20 посто, а приходи од овог пореза припадају општинама и градовима на чијој територији се налази непокретност.

Од пореза на непокретности и имовину у 2015 години Пореска управа РС наплатила је 23,1 милиона марака (11,55 милиона евра) или један посто више него у претходној години.

Овај порез плаћају само грађани јер су од плаћања пореза на непокретности ослобођени објекти у власништву државе, ентитета и Брчко дистрикта, општина, дипломатских и конзуларних представништава, вјерских заједница, културни и историјски споменици, као и непокретности које се користе у хуманитарне сврхе.

Грађани сматрају да је ово још један од пореза од којег они не виде никакве користи.

Законом је предвиђено да власници станова имају право на умањење пореске основице, за вриједност до 50 м2 за обвезника и по 10 м2 за сваког члана његовог домаћинства. Ако као порески обвезник имате четворочлану породицу и стан од 80 метара квадратних – не плаћате овај порез.

Економистица Светлана Ценић сматра да и ова област показујује колико је Босна и Херцеговина неуређена земља. Мишљења је да би порези на непокретности имали смисла и ефекта уколико би дошло до увезивања институција које прикупљају порезе са другим институцијама у земљи.

"Требали би бити увезани са имовинским одјељењима и геодетском управом па кад неко пријави приход, пореска управа има податке о имовини на територији државе. Када се упореде ови подаци, може се поставити питање 'одакле паре за то?', јер је нелогично да неко има вилу од милион евра, а пријавио само плату или скроман хонорар", констатује Ценић.

Регистрација аутомобила – додатни удар на џепове

С друге стране, неке обавезе које грађани имају, као што је регистрација возила, регулисане су законима на државном нивоу, па се примјењују, са неким малим разликама, у оба босанскохерцеговачка ентитета.

Регистрација возила регулисана је Законом о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ. Регистровати се могу моторна и прикључна возила за која се на техничком прегледу утврди да су исправна.

Потврда о регистрацији издаје се с роком важења од једне године. При регистрацији је обавезно и плаћање осигурање од одговорности за моторна возила.

Власник аутомобила старог десет година и снаге 84 киловата с мотором од 2.000 центиметара кубних, да би регистровао своје возило, годишње мора издвојити око 265 евра.

Са просјечним платама од 400 евра регистрација представља додатни удар на џепове грађана БиХ, па и не чуди да се све више могу видјети рекламе којима се нуди регистровање возила на годину дана.

"У нашој држави све је прескупо па и регистрација, поготово ако погледате у односу на свијет. Посљедња регистрација, пошто нисам има ауто три године нисам имао никакав попуст на осигурање, коштала ме око 550 марака (275 евра)", каже један грађанин.

Али, све ово није допринијело већој безбиједности саобраћаја, што показује и повећање укупног броја саобраћајних несрећа, као и броја погинулих у посљедње двије године.

Секретар Асоцијације аутошкола Босне и Херцеговине, Витомир Тошић, мишљења је да је велики дио плаћања у оквиру регистрације возила непотребан. Наглашава да грађани и не знају гдје тај новац завршава.

"Грађани када дођу на шалтер, каже им се 'морате платити за ово, дужни сте за ово'. Грађани су немоћани, и кад полажу возачке испите и региструју возило и кад осигуравају – увијек су немоћни. Њима се пласира истина а та истина је најчешће у неколико уплатница", сматра Тошић.

Да сумњивих радњи и у овој области у Босни и Херцеговини има потврдила је и Светлана Ценић. Каже да је 2003. године, у вријеме када је била министар финансија у Влади РС, покренула истрагу јер дио средстава од регистрације возила намијењен општинама, није дозначаван.

"Није било уплаћено неколико стотине хиљада марака. Тражила сам да МУП ово испита. Када смо ми отишли са власти 2005. године то је једноставно стављено ад акта, и више нико то никада није ни поменуо", објашњава Ценић.

Од регистрације возила осим државе користи имају, осигуравајућа друштва у БиХ, они који се баве техничким прегледима.

Двије трећине возила старије од десет година

Према подацима ентитетских Агенција за осигурање за 2015. годину, финансијско учешће од осигурања возила чини скоро 50 посто од свих врста осигурања.

Могућност да би се само посједовањем таблица на аутомобилу потврдило и постојање осигурања још увијек је далеко за возаче из БиХ.

Директорица Бироа зелене карте у Босни и Херцеговини, Самира Звјездић, каже да даљи кораци зависе од тога да ли ће се у Босни и Херцеговини смањити број неосигураних возила. Према неким процјенама сада је тај број од 10 до 15 посто.

"Прије десетак дана смо имали посјету из Брисела и разговор на ту тему. Предсједник Савјета Бироа нас је обавијестио да тај број мора бити 1,5 до 2 посто, уколико желимо да причамо о МГА споразуму и укидању контроле зелене карте", истиче Звјездић.

Биро зелене карте у Босни и Херцеговини је у Систему зелене карте, као пуноправна чланица Савјета бироа од 05. 06. 1997.године. Право на издавање зелене карте Босне и Херцеговине стечено је од 1.7.1998. године.

Према званичним подацима из 2015. године, просјечна старост аутомобила који се возе на цестама у БиХ је 17 година, док је више од двије трећине возила старије од десет 

РСЕ