"Ердоган жели да буде нови султан"

Изјава супруге турског председника Ердогана да је османлијски харем жене припремао за живот, изазвала је запрепашћење. Али ту је у питању много више од саме те изјаве, сматра политичарска немачког СПД-а Лале Акгун.

Свијет 12.03.2016 | 21:52

Емина Ердоган, супруга турског председника, ових дана износи хвалоспеве о османском харему. Она каже да је харем био „образовна установа у којој су жене биле припремане за живот“. Шта госпођа Ердоган тиме жели да каже?

Према слици коју брачни пар Ердоган има о женама, харем је наравно школа живота. Ако се наиме жена деградира на то да је сексуални објекат, ако се она види само као машина за рађање, онда је наравно харем савршено место у којем се жене образују за будућност.

Жене као машине за рађање и еротски објекти.. То је – формулишимо то уздржано – чудна представа.

Једно је повезано с другим. У рукописима конзервативних исламиста може се прочитати следеће: жена би требало да се среди за свог мужа, припреми се за њега и роди му децу.

Изјава госпође Ердоган савршено се уклапа у изјаве њеног мужа. Он је за Дан жена рекао да би животни циљ једне жене требало да буде – бити мајка.

Како се то прихвата у Турској? Тамо постоји конзервативни део, али и секуларни, модерни.

Изјава се поклапа са оним што конзервативци годинама проповедају. Исламисти веома нагињу томе да себе виде као жртву. У Турској они себе виде као жртве републике која постоји 90 година и сада мисле да ће се коначно вратити коренима, односно Османлијском царству.

С таквим размишљањем повезана је и мегаломанија. Бројне Ердоганове присталице сањају о том царству. Деведесет година турске републике они би најрадије укинули и надовезали се на прошлост.

Мени је наравно жао просвећених и секуларних жена, и то не само зато што се њихови гласови све више губе, већ пре свега зато што су, због својих убеђења, понижаване и прогоњене. То је био случај и 8. марта када су жене које су хтеле да организују демонстрације за Дан жена прогоњене од стране полиције.

Што мислите, колико је јак тај конзервативни ислам који се артикулише у побожним причама попут ове о харему?

У стварности је тај харем за жене био пакао.

Оне су биле понижаване, угњетаване, морале су да конвертирају у ислам, деградиране су на ниво сексуалног објекта, морале су да се такмиче за наклоност мушкараца – пре свега султана.

Водиле су живот који ниједна жена у ствари не жели. Представљати то као нешто идеално је, наравно, фикција. Бојим се да фикције као та у одређеним круговима падају на врло плодно тло – што је такође у духу одређеног политичког циља.

Ту је реч само о једном аспекту конзервативних убеђења: Турска би свеукупно требало да поново постане највећа и најјача земља и сви требало да се клањају пред Ердоганом.

То се показује сада у политици Европске уније. У том погледу он добија још „доказа“ за своју величину. То му онда наравно помаже да даље води своју унутрашњу политику. Европоска унија помаже Ердогану да остане чврсто у седлу.

Изјаве долазе управо у недељи у којој су земље ЕУ са Турском у Бриселу постигле договор о избегличким питањима. Да ли је то случајно, или из те коинциденције проговара евентуално нека надменост Турске?

Ти знакови надмености стално су присутни. У круговима владајуће Странке правде и развоја (АКП) одавно постоји тенденција сличних изјава, попут изјава о убиствима из части или присилне удаје. Иначе, откако је АКП на власти, број убистава из части вишеструко је порастао. Важно је напоменути да та изјаве све више добијају на одлучности. Прво је било речи о женама које би требало да остану код куће, онда се говорило о вредностима турске жене, а сада је реч о харему. Верујем да је то систематски.

С којим циљем?

Ердоган мора да развије свој идеолошки правац како би могао да постигне свој циљ, а то је да постане доживотни председник. Тако би требало сагледавати изјаве о Османлијском царству.

Он жели да постане изабрани султан. Наравно те културолошке и религијске приче биће само надоградња. Стварни циљ јесте омогућити да се једном руком управља извршном, законодавном и судском влашћу и то из председничког кабинета, односно од стране самог Ердогана.

Не би ме изненадило ако би он себе прогласио доживотним председником и затим се побринуо за то да било који његов потомак, син или зет, може да дође на власт. Дакле нека врста породичне диктатуре.

Шта би онда,с обзиром на такав развој догађаја, била паметна политика Европске уније?

Паметна политика би била када би ЕУ, заједно са Уједињеним нацијама, а не са Турском, осмислила избегличку политику. Сарадња с Турском представљена је као нешто што нема алтернативу. Ја мислим да то није добра идеја јер не верујем да ће Турска бити у стању да се приближи жељама Европске уније.

Није чак сигурно ни да она за то уопште има воље. Онај ко бар мало познаје турску политичку сцену и менталитет АКП, тај врло добро зна да се на тог партнера не може и не би требало ослонити.

Лале Акгун је од 2002. до 2009. године била посланица Социјалдемократске партије Немачке у Бундестагу. Рођена је у Истанбулу.

Извор: Б92