"Erdogan želi da bude novi sultan"

Izjava supruge turskog predsednika Erdogana da je osmanlijski harem žene pripremao za život, izazvala je zaprepašćenje. Ali tu je u pitanju mnogo više od same te izjave, smatra političarska nemačkog SPD-a Lale Akgun.

Svijet 12.03.2016 | 21:52

Emina Erdogan, supruga turskog predsednika, ovih dana iznosi hvalospeve o osmanskom haremu. Ona kaže da je harem bio „obrazovna ustanova u kojoj su žene bile pripremane za život“. Šta gospođa Erdogan time želi da kaže?

Prema slici koju bračni par Erdogan ima o ženama, harem je naravno škola života. Ako se naime žena degradira na to da je seksualni objekat, ako se ona vidi samo kao mašina za rađanje, onda je naravno harem savršeno mesto u kojem se žene obrazuju za budućnost.

Žene kao mašine za rađanje i erotski objekti.. To je – formulišimo to uzdržano – čudna predstava.

Jedno je povezano s drugim. U rukopisima konzervativnih islamista može se pročitati sledeće: žena bi trebalo da se sredi za svog muža, pripremi se za njega i rodi mu decu.

Izjava gospođe Erdogan savršeno se uklapa u izjave njenog muža. On je za Dan žena rekao da bi životni cilj jedne žene trebalo da bude – biti majka.

Kako se to prihvata u Turskoj? Tamo postoji konzervativni deo, ali i sekularni, moderni.

Izjava se poklapa sa onim što konzervativci godinama propovedaju. Islamisti veoma naginju tome da sebe vide kao žrtvu. U Turskoj oni sebe vide kao žrtve republike koja postoji 90 godina i sada misle da će se konačno vratiti korenima, odnosno Osmanlijskom carstvu.

S takvim razmišljanjem povezana je i megalomanija. Brojne Erdoganove pristalice sanjaju o tom carstvu. Devedeset godina turske republike oni bi najradije ukinuli i nadovezali se na prošlost.

Meni je naravno žao prosvećenih i sekularnih žena, i to ne samo zato što se njihovi glasovi sve više gube, već pre svega zato što su, zbog svojih ubeđenja, ponižavane i progonjene. To je bio slučaj i 8. marta kada su žene koje su htele da organizuju demonstracije za Dan žena progonjene od strane policije.

Što mislite, koliko je jak taj konzervativni islam koji se artikuliše u pobožnim pričama poput ove o haremu?

U stvarnosti je taj harem za žene bio pakao.

One su bile ponižavane, ugnjetavane, morale su da konvertiraju u islam, degradirane su na nivo seksualnog objekta, morale su da se takmiče za naklonost muškaraca – pre svega sultana.

Vodile su život koji nijedna žena u stvari ne želi. Predstavljati to kao nešto idealno je, naravno, fikcija. Bojim se da fikcije kao ta u određenim krugovima padaju na vrlo plodno tlo – što je takođe u duhu određenog političkog cilja.

Tu je reč samo o jednom aspektu konzervativnih ubeđenja: Turska bi sveukupno trebalo da ponovo postane najveća i najjača zemlja i svi trebalo da se klanjaju pred Erdoganom.

To se pokazuje sada u politici Evropske unije. U tom pogledu on dobija još „dokaza“ za svoju veličinu. To mu onda naravno pomaže da dalje vodi svoju unutrašnju politiku. Evroposka unija pomaže Erdoganu da ostane čvrsto u sedlu.

Izjave dolaze upravo u nedelji u kojoj su zemlje EU sa Turskom u Briselu postigle dogovor o izbegličkim pitanjima. Da li je to slučajno, ili iz te koincidencije progovara eventualno neka nadmenost Turske?

Ti znakovi nadmenosti stalno su prisutni. U krugovima vladajuće Stranke pravde i razvoja (AKP) odavno postoji tendencija sličnih izjava, poput izjava o ubistvima iz časti ili prisilne udaje. Inače, otkako je AKP na vlasti, broj ubistava iz časti višestruko je porastao. Važno je napomenuti da ta izjave sve više dobijaju na odlučnosti. Prvo je bilo reči o ženama koje bi trebalo da ostanu kod kuće, onda se govorilo o vrednostima turske žene, a sada je reč o haremu. Verujem da je to sistematski.

S kojim ciljem?

Erdogan mora da razvije svoj ideološki pravac kako bi mogao da postigne svoj cilj, a to je da postane doživotni predsednik. Tako bi trebalo sagledavati izjave o Osmanlijskom carstvu.

On želi da postane izabrani sultan. Naravno te kulturološke i religijske priče biće samo nadogradnja. Stvarni cilj jeste omogućiti da se jednom rukom upravlja izvršnom, zakonodavnom i sudskom vlašću i to iz predsedničkog kabineta, odnosno od strane samog Erdogana.

Ne bi me iznenadilo ako bi on sebe proglasio doživotnim predsednikom i zatim se pobrinuo za to da bilo koji njegov potomak, sin ili zet, može da dođe na vlast. Dakle neka vrsta porodične diktature.

Šta bi onda,s obzirom na takav razvoj događaja, bila pametna politika Evropske unije?

Pametna politika bi bila kada bi EU, zajedno sa Ujedinjenim nacijama, a ne sa Turskom, osmislila izbegličku politiku. Saradnja s Turskom predstavljena je kao nešto što nema alternativu. Ja mislim da to nije dobra ideja jer ne verujem da će Turska biti u stanju da se približi željama Evropske unije.

Nije čak sigurno ni da ona za to uopšte ima volje. Onaj ko bar malo poznaje tursku političku scenu i mentalitet AKP, taj vrlo dobro zna da se na tog partnera ne može i ne bi trebalo osloniti.

Lale Akgun je od 2002. do 2009. godine bila poslanica Socijaldemokratske partije Nemačke u Bundestagu. Rođena je u Istanbulu.

Izvor: B92