Ови закони здраве исхране су чиста глупост

Сасвим је у реду то што је здрава исхрана све популарнија и што јој се све више окрећемо. Здравље долази изнутра, па уколико сами не пазимо шта једемо, нема нам помоћи.

Сасвим је у реду то што је здрава исхрана све популарнија и што јој се све више окрећемо. Здравље долази изнутра, па уколико сами не пазимо шта једемо, нема нам помоћи.

Ера интернета и друштвених мрежа нам је много помогла у спознаји сјајних начина да живимо што здравије, као на пример код проналажења одличних рецепата за спремање здраве хране. Ипак, у неким стварима се претерује, а ми смо ту да вам укажемо на то којих седам популарних закона здраве исхране су заправо чиста глупост.

1. Здраве намирнице можете јести у неограниченим количинама

Не треба претеривати у многим стварима, па тако ни у конзумирању здраве хране. Сигурно смо много опуштенији када грицнемо црну чоколаду са много какаоа него млечну, али далеко од тога да је морамо појести целу. Такође, авокадо је свакако веома здрав, али у себи има толико калорија да ћете сигурно набацити који килограм вишка уколико га будете јели у превеликим количинама.

2. Храна за вегетаријанце и вегане је здравија

Далеко од тога да вегетаријанци и вегани не конзумирају здраву храну. Чак иако се не бисте одрекли меса, у њиховим куварима можете пронаћи сјајне и укусне рецепте. Ипак, то што волите месо уопште није лоша ствар. Оно у себи садржи витамине Б групе који су важни са формирање ткива, производњу црвених крвних зрнаца и за нервни систем. Затим, у месу има гвожђа, које помаже при производњи хемоглобина, магнезијума који је одличан за формирање костију и ослобађање енергије из мишића и цинка који помаже да имуни систем правилно функционише. Осим тога, протеини који се налазе у месу сјајни су за мишиће, кожу, крв, хормоне, кости и хрскавицу. Када купујете месо, трудите се да буде од продавца којем верујете.

3. Глутен је штетан

Сви који нису интолернатни на глутен немају много разлога да га не конзумирају. Безглутенска исхрана је веома популарна данас, али нимало није јефтина. На пример, безглутенско брашно је скоро двадесет пута скупље од пшеничног. Ипак, ако занемаримо новац, а тешко га је данас занемарити, важно је знати и да глутен уопште није штетан. Штавише, безглутенска храна у себи има много мање влакана, витамина и гвожђа него редовна. Истина је да ћете се, на пример, конзумирањем безглутенског хлеба осећати мање надуто него када једете редован, али далеко од тога да ћете у супротном наштетити здрављу.

4. Најбоља храна је сирова

Истина је да много намирница, а посебно када је реч о поврћу, при кувању или печењу губи своју хранљиву вредност. Ипак, да ли сте знали да неки антиоксиданси, као што је бета каротен из шаргарепе, ликопен из парадајза и лутеин из спанаћа, управо кувањем постају искористивији. Шаргарепа у сировом стању пружиће нам важан антиоксиданс полифенол, али неће ни приближно толико веома важног антиоксиданса каротена, као што би у куваном стању.

5. Воће и поврће мора бити свеже

Свакако је укусније појести свежу воћку него сушену или конзервирану. Такође, сви пре волимо да купимо свеже поврће на пијаци него смрзнуто у продавници. Треба да знате да суво, смрзнуто или конзервирано воће и поврће није ништа лошије од свежег. Чак, смрзнуто воће и поврће има много више витамина од одређеног свежег јер је замрзнуто одмах након брања, док се свеже превози и по неколико дана.

6. Мала грешна задовољства аутоматски значе нове килограме

Посебно они који су на дијети уколико поклекну и поједу, на пример, један слаткиш мисле како им се одмах све “залепило”. Ово наравно није тачно. Заправо, да бисте добили само пола килограма потребно је да поједете чак око 3500 калорија. То имајте на уму када поједете колач или чоколадну бананицу и слободно уживајте у њима!

7. Намирнице са натписом “лигхт” су бољи избор

Сигурно у продавницама често наилазите на воћне јогурте, маргарине и мајонезе са ознаком “лигхт” . Ове верзије вам обећавају да се нећете додатно угојити уколико их конзумирате. Истина је да имају мање масти и да одговарају особама са повишеним холестеролом, али да ли знате да имају више вештачких заслађивача и адитива него редовне намирнице? На пример, ако знамо да су управо млечне масти најважнији нутријенти у млеку, зашто бисмо пили оно где их има веома мало?

* Водите рачуна о ономе што једете и храните се што здравије, али не дозволите да вас савладају митови.

Б 92