Број радника институција константно расте!

Док економски стручњаци упозоравају како разгранати бирократски систем БиХ представља озбиљну пријетњу бх. економији, администрација у БиХ наставља да расте. Ни грађани, а ни носиоци власти нису задовољни ефикасношћу јавне управе тако да се поставља питање коме требају силни административни радници, за чије добро раде и за обављање којих послова их плаћају становници БиХ.

Босна и Херцеговина 10.03.2016 | 08:33

Међународне дипломате одавно упозоравају домаће политичаре како бх. администрација троши превише те да се морају упустити у резање јавне потрошње и рјешавање проблема гломазне бирократије.

БиХ порезима, доприносима, накнадама и сличним врстама прихода често не прикупи довољно средстава да би подмирила све потребе јавне потрошње. Мањак средстава и бујање јавне потрошње доводе до прекомјерног задуживања, успоравања развоја и сметњи у функционисању економског поретка.

Док аналитичари упозоравају како је јавна потрошња измакла контроли и како су због тога могући макроекономски поремећаји, БиХ наставља гомилати администрацију. Економисти често истичу и како се јавна потрошња користи као средство за куповање социјалног мира.

Из Агенције за државну службу Федерације Босне и Херцеговине потврђено је како је само у органима државне службе чији је оснивач Федерација БиХ запослено 2.039 државних службеника. Они додају да у ову бројку нису урачунати радници у фирмама чији је оснивач ФБиХ и друге федералне институције као ни радници који су ангажовани на основу уговора на одређено вријеме и уговора о дјелу.

Посебно забрињавајући јесте података да нико у цијелој БиХ нема интегралне податке о томе чиме се конкретно баве људи чије се плате исплаћују из буџета. Такође, не постоји ни јединствени регистар из којег би се могли извући подаци о степену образовања радника у органима државне службе на ниво државе или ентитета.

Апсурдно, домаћи политичари иако сносе директну одговорност за раст администрације, под притиском међународних дипломата константно упозоравају како је институцијама потребна модернија, компетентнија, ефиксанија, флексибилнија и одговорнија јавна управа. Прецизније, бх. администрацијом нису задовољни ни носиоци власти исто као ни грађани који плаћају разгранату бирократију. Ипак, подаци показују како нефункционални апарат из године у годину све више расте.

Томе најбоље свједоче посљедњи подаци Савјета министара БиХ који говоре да је само у институцијама БиХ запослено укупно 22.412 особа. Од тога, путем јединственог рачуна трезора, исплаћују се 9725 плата припадницима Оружаних снага БиХ и 12.687 плата радницима бх. институција.

Подсјећамо да је Министарство правде БиХ још 2013. године формирало комисију која је требала да преиспита огромни бирократски апарат јер је број запослених у 75 институција са нивоа БиХ премашио 22.000 људи.

На другој страни, према подацима Агенције за статистику БиХ, у децембру 2015. године број запослених особа у БиХ износио је 715.425. Од тога, 24.451 особа запослена је у државној управи на нивоу БиХ или Федерације БиХ, а посебно поразна је чињеница што је тај број много већи с обзиром на то да надлежне агенције за државну службу немају прецизне податке о броју запослених и што у овај број не улазе радници кантона у ФБиХ као ни радници у институцијама Републике Српске и Брчко дистрикта.

Огромни бирократски апарат у БиХ носи епитет најгломазнијег у Европи, а извјесно је да из године у годину не долази до смањења броја запослених у њему. 

Енормно високе плате државних радника разлог су зашто грађани БиХ идеалним послодавцем сматрају државу. Таква перцепција тржишта рада прави озбиљне дисторзије у функционисању тржишне економије у БиХ која је генерално утемљена на приватном сектору.

Близу 64 посто домаћег бруто производа годишње се троши на финансирање гломазног јавног сектора који се састоји од једне државне, двије ентитеске и десет кантоналних влада од којих свака има своје органе законодавне власти, односно парламенте и скупштине.

Извор: Клиx.ба/БН