Четврт вијека од првих великих демонстрација

На данашњи дан 1991. године, на Тргу Републике, одржане су прве велике демонстарције против режима Слободана Милошевића у организацији СПО-а. Био је то почетак уличних протеста опозиције у Србији на које је власт одговорила силом. Протест је организован под слоганом "Митинг против петокраке".

Србија 09.03.2016 | 09:09
Четврт вијека од првих великих демонстрација

На забрањени митинг на Трг Републике стигло је око 100.000 људи, иако је полиција блокирала прилазе Београду. Била је то побуна против режима и уређивачке политике државне телевизије која је тада први пут названа "ТВ Бастиља".

Већ око поднева полиција је кренула у разбијање демонстрација.

Лидери опозиције склонили су се у Народно позориште, а врата им је отворила тадашња управница позоришта Вида Огњеновић. Док су се са терасе Народног позоришта лидери опозиције обраћали демострантима, полиција је стезала обруч и покушавала да растера грађане огромним количинама сузавца, воденим топовима, гуменим мецима, коњицом.

Демонстранти су пружали жесток отпор па су убрзо почели вишечасовни сукоби са полицијом.

На пребијање демонстранта, лидер СПО-а Вук Драшковић одговорио је позивом на "јуриш" са балкона позоришта.

У сукобима полиције и демонстраната повређено је више од 200 људи, а у Масариковој улици, док је бежао од демонстраната, живот је изгубио полицајац Недељко Косовић. Нешто касније, полиција је употребила ватрено оружје и том приликом је страдао седамнаестогодишњи Бранивој Милиновић.

У јеку окршаја, власт је на улице извела и тенкове. Лидер СПО-а Вук Драшковић је ухапшен, а забрањен је рад телевизији Студио Б и радију Б 92.

Слободан Милошевић демонстарнте је назвао "снагама хаоса и безумља".

Одговор на силу, стигао је следећег дана из Студентског града, када су ка Теразијској чесми кренули студенти.

После неколико дана протеста, усвојени су захтеви студената, из затвора је пуштен Вук Драшковић, а тадашњи министар полиције Радмило Богдановић поднео је оставку.

Такође је смењено руководство РТВ Београд, а телевизија Студио Б и Радио Б92 су наставили са радом.

Хероина Деветог марта

Драгана Милојевић-Срдић, на демонстрацијама 9. марта 1991, пркосно је стала пред полицијски водени топ и тиме постала симбол народног бунта и опозиционог отпора.

Њена фотографија, са три подигнута прста, обишла је свет захваљујући фоторепортеру Предрагу Митићу.

Драгана Милојевић-Срдић преминула је у Београду, 8. септембра 2010. године, у 60. години живота.

 

Извор: РТС

Коментари / 4

Оставите коментар
Name

Аа

09.03.2016 09:13

Да су били паметни као сто нису и да нису имали продане душе опозиционара као сто јесу имали би најнапреднију државу у Европи. Тек сад помало схваћају ко им је био Слобо Милошевић

ОДГОВОРИТЕ
Name

макс

09.03.2016 09:37

Баш смо се усрећили!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Револуционар

09.03.2016 10:50

Нажалост, опстала је петокрака, али не у оном смислу због којег је и била створена (јер никад комунизам није потпуно ни заживио у свијету), већ као хибридна творевина капитализма. Како? Па лијепо, власти у тим земљама су народ изруциле капитализму а за себе и своје породице оставиле социјализам јер су све своје убацили у државне фирме и на "јасле" државе. Е, тако је остао инстант комунизам, или лажни комунизам. Осврт на та дешавања у БГ, на којима сам и ја био није ништа друго но да нисмо успјели да растјерамо те који би да сједе на двије столице, него смо их оставили да нам скроје ову дивну судбину. Да су отишли 9.марта, ствари би биле другације.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мд

09.03.2016 11:34

Камо среће да је Слободан убио Вука Бранковица сада би Србија била држава а не њемачки циркус

ОДГОВОРИТЕ