Њемачка се распада под теретом избјеглица

Стабилност је реч која се користи за дефинисање политичког система Немачке. Али, ситуација са избеглицама је из корена променила партијски пејзаж земље, а успон деснице је нанео штету традиционалним центрима моћи, пише магазин Шпигл.

Свијет 09.03.2016 | 07:35
Њемачка се распада под теретом избјеглица

Пре седам или осам месеци, Немачка је била другачија земља него што је то данас. Није било контроверзних политичких питања која захтевају хитну акцију, а руководство канцеларке Ангеле Меркел је било неоспорно. Било је тихо и удобно. Али, онда су избеглице почеле да надиру у Европу и мир је изненада прекинут.

Од тада, у Немачкој су се у кратком преиоду десиле одвратне ерупције ксенофобије, десничарска популистичка партија Алтернатива за Немачку је на путу да заузиме места у неколико парламената савезних држава Немачке. Меркелова је добила подршку од Социјалдемократа и од Зелених, али неки конзервативци желе да је збаце, док је земља преплављена избеглицама. Да ли неко зна шта се дешава? Шта није у реду? Фото: Ројтерс

Изгледа да је избегличка криза довела до значајног раскида у немачкој политици. Немачки устав и институције у земљи неће у скорије време бити доведене у питање. Али, обичаји који уређују политичке односе се мењају невероватном брзином, што врши ударе на партијски систем. Неки од тих удараца имају друге разлоге, али су сада изашли на видело како је избегличка криза узела маха. Могло би се режи да Немачка улази у трајну промену.

У модерним демократијама, политика се одвија у простору двојне репрезентације. Политичари представљају своје гласаче у парламентима и владама, док између избора бирачко тело може да утиче на јавну расправу, пре свега кроз заступљеност у медијима. У стварности, међутим, две елите, политичари и новинари разговарају једне са другима. Они изгледају као припадници исте касте, што би могло бити проблематично јер је посао медија да задрже критички поглед на политику.

 Фото: ФоНет/АП

Интернет је разбио ову интиму у удвоје. Сада, свако може да се придружи дискусији. То је само по себи добра ствар, али у избегличкој кризи дебата је отишла ван контроле. Једна од улога коју су новинари дуго имали је да буду чувари, ондосно да у великој мери филтрирају мржњу, теорије завере и друга лудила, да би се омогућила умеренија, конструктивнија расправа. Упркос повремено страсним неслагањима, политичари и новинари су могли да нађу заједнички језик и да омогуће компромис. Немачки систем је деловао.

Али, криза политике је посебно интензивна у источној Немачкој. Пре 1989. године, Источни Немци су морали да верују да Комунистичка партија представља вољу народа у потпуности. Источни Немци су се на крају отарасили своје државе, али када су се нашли у уједињеној земљи, схватили су да их поново представљају други. Избегличка криза је показала да многи у источној Немачкој не прихватају систем уједињене Савезне републике. Они не верују политичарима и сами предузимају мере у виду протеста. Не верују новинарима и верују у својим истинама. Све то постоји и у западној Немачкој, али није толико изражено.

 Фото: Ројтерс

Два главна стуба партијског политичког система у Немачкој су већ дуго Хришћанске демократе (ЦДУ), заједно са својом сестринском партијом, Хришћанско социјалном унијом (ЦСУ) из Баварске, и Социјалдемократска партија (СПД), с друге стране. Већ деценијама, ове две странке су могле да озбиљно представљају различите ставове на десној и левој страни политичког спектра, и у медијском простору који је такође био подељен на лево и десно. Пошто су ови стубови у последњих неколико година почели да се климају, и две немачке највеће странке су почеле да слабе. Резултат је био више странака, али и појава појединаца, којима нису биле потребне партије.

Онда је дошла Ангела Меркел која је успела да претвори ЦДУ у зелено-либерално-социјалдемократски амалгам, и у великој мери истера конзервативизам из странке. Њен јединствени политички бренд се делимично може објаснити чињеницом да она није била у толикој мери била везана традицијом странке. Многи у Немачкој сада више не препознају партијски пејзаж земље. Има и оних који су провели своје животе гласајући за СПД или Зелене, и који су мислили да је ЦДУ оличење зла - и који су сада страствене присталице Ангеле Меркел. Има и оних који су цео живот гласали за ЦДУ и који су Меркелову гледали као бога, али сада траже њену смену, да би Немачка могла остати немачка и хришћанска.

Фото: АП
У обликовању своје избегличке политике, Меркелова је пратила начела хуманизма и интернационализма, оба укорењена у хришћанству, али која су до сада припадале левој страни политичког спектра. У предизборној кампањи ове недеље у Баден-Виртембергу, ово стање је произвео необичну појаву: члан Зелених и гувернер Винфрид Кречман, се показао као страствени присталица Меркелине избегличке политике, док се Гвидо Волф, главни кандидат Меркелове ЦДУ оградио од канцеларке. Сада се људи питају: зашта човек гласа када гласа за ЦДУ?
Некада су две конзервативне партије ЦДУ и ЦСУ барем имале заједничког непријатеља, и по питању социјалдемократа су остављале унутрашње сукобе. Али кога социјалдемократе данас представљају? Сигмар Габриел њихов председник је недавно рекао да држава мора да учини више за Немце, што је изјава која би добила широку сагласност међу присталицама десничарске и популистичке Алтернативе за Немачку (АФД). Немачки страначки пејзаж се окренуо наглавачке.

 Фото: АП

Меркелова је одбацила оне на десном крилу ЦДУ, а ту празнину је попунила Алтернатива за Немачку. То би ЦДУ могло да помери према центру, што се одавно дешава на левици са СПД, која је због тога спала на 25 % подршке.

Некада су ЦДУ и СПД доминирали на политичкој сцени, добијале укупно 80 одсто гласова, тако су служиле као осигурање против екстремизма и били гаранти консензуса и компромиса. Странка Слободни демократи (ФДП) и Зелени су допуњавале слику и могле су лако да се интегришу у сиситем.

Али је СПД одступила од чврсте идеологије од 2007. године што је поделио леву половину политичког спектра и омогућило појаву партије крајње левице. Сада се из истих разлога са десна појављује Алтернатива за Немачку. И остале странке са немачке крајње деснице су успеле да освоје мало места у парламентима савезних држава, али њихови успеси су у великој мери били производ протестних гласова, и оне никада нису имале своје бирачко тело. АФД је међутим профитирала од Интернета, претварајући се у глас онлајн ксенофобичних трендова и канала. Ако се успех ове странке покаже као трајнији, Немачка ће имати једну врло незгодну партију, обзиром на историју земље.

Фото: АП

Неки стручњаци уочи избора сада шпекулишу о стварању разнородне "Немачке коалиције" која би окупила и ЦДУ и СПД и ФПД. Али то подсећа на "Коалицију Вајмар", савез левице и центра између два рата, који је требало да брани демократију, али се показала као преслаба против мрачни сила које су вребале са ивице. Ствари у Немачкој сада наравно нису ни приближно толико лоше, али осећа се да је систем нестабилнији него икада у последње време.

У целини, чини се као да немачка Република мења облик. То је спора и углавном органска промена - под снажним утицајем Источне Немачке. Да ли је то добро или лоше? Ниједна партија неће бити у стању да наметне своју идеологију и прагматизам ће остати једини пут до консензуса. Али, у Сједињеним државама ових дана се може видети још један могући исход кризе политичког система.

Фото: Ројтерс

Републикански председнички кандидат Доналд Трамп не зависи ни од вођства његове странке, ни од званчних медија. Он је уз помоћ интернета створио своје бирачко тело. То је нека врста веома директне демократије.
Али, зато није тешко превидети црну будућност до које то може довести: бес, страх, питања без одговора и теорије завере стварају расположење које подиже оне политичаре који су најбоље у стању да манипулишу тим расположењима.

А тада све контроле и равнотеже укључујући и партијски система и медија - се лако руше, а демократија постаје плен емоција. Немачка је и даље далеко од такве судбине. Али су први кораци ка њој већ учињени.

Извор: Дер Спиегел / Курир

Коментари / 3

Оставите коментар
Name

Мд

09.03.2016 11:38

Шта ће Вучиц без бабе Меркел

ОДГОВОРИТЕ
Name

еx

09.03.2016 16:13

Има ВУК-БРАНКОВИЋ,свога БЛЕРА,нека се друже и конструишу како уништити ово мало СРБИЈЕ,што нису уништи Највећи Агресори Терористи Освајачи,у којима им дотични помаже.

Name

Брко

09.03.2016 17:08

Како неће неки потоп да однесе Њемачку, онако у комаду.

ОДГОВОРИТЕ