Са депонија у БиХ се шири зараза!

У БиХ се годишње произведе више од хиљаду тона медицинског отпада, од чега најмање половина заврши на комуналним депонијама, док добар дио течног отпада оде у канализациони систем!

Босна и Херцеговина 05.03.2016 | 10:50

Стручњаци упозоравају на то да овим отпадом мора да се поступа по строго утврђеним процедурама складиштења и уништавања, с обзиром на то да он може озбиљно да запријети здрављу људи, изазивајући, између осталог, и нека изузетно тешка заразна обољења.

Свјетска здравствена организација процјењује да контаминиране игле и шприце сваке године проузрокују 21 милион нових случајева инфекције вирусом хепатитиса Б, два милиона нових случајева инфекције вирусом хепатитиса Ц и најмање 260.000 нових случајева ХИВ инфекције.

Отпадне воде

У Заводу за јавно здравство (ЗЗЈЗ) ФБиХ упозоравају на то да, иако чини тек 20 одсто хетерогене мјешавине отпада, опасни медицински отпад представља велики ризик за здравље људи и животну средину.

Како кажу у овом институту, својства опасног медицинског отпада, по којима се он разликује од комуналног, јесу штетност, токсичност, канцерогеност, инфективност.

Др Аида Вилић Шврака истиче за наш лист да овај отпад носи већи потенцијални ризик за здравље људи него друге врсте, због узрочника инфективних болести и токсичних хемијских материја које може садржавати.

"На комуналне депоније у ФБиХ одлаже се укупно 53 одсто медицинског отпада. Резултати истраживања које је спроведено на подручју ФБиХ прије четири године показали су да 55 одсто потенцијално инфективног, 23 одсто хемијског и 20 одсто фармацеутског отпада из здравствених установа завршава на комуналним депонијама. Већина грађана непрописно одлаже фармацеутски отпад, односно лијекове с истеклим роком, те хемијски отпад из домаћинстава, који углавном завршавају заједно са комуналним отпадом. С друге стране, отпадне воде из здравствених установа углавном се не пречишћавају, а садрже низ узрочника болести, хемијске супстанце попут лабораторијског отпада и дезинфекционих средстава, а често и течни фармацеутски отпад, на примјер антибиотике, због чега представљају здравствени ризик", упозорава др Шврака.

Она поручује да се необрађени медицински отпад не смије одлагати заједно са комуналним, те да је до сада збрињавање опасног хемијског и фармацеутског отпада у ФБиХ било усмјерено ка извозу.

"Међутим, према правилима тржишта, у ФБиХ се полако почињу развијати техничко-технолошки капацитети за прикупљање, складиштење и обраду опасног отпада. Двије сарајевске и тузланска болница располажу уређајима у којима се инфективни и потенцијално инфективни отпад стерилизује, а који раде на принципу микроталаса, након чега се он дроби у специјалним дробилицама. Остале здравствене установе медицински отпад спаљују или предају на збрињавање овлашћеним компанијама или комуналним подузећима", објашњава др Шврака.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу за наш лист да се, према неким процјенама, у Српској годишње произведе око 400 тона медицинског отпада.

"Осим здравствених установа, отпад ове врсте могу да производе и грађани, у виду лијекова или медицинских средстава које користе самостално. Настојимо да кроз едукацију грађана скренемо пажњу на могућност да се унутар апотека или здравствених установа тај отпад адекватно збрине. Јавно-здравствени значај збрињавања медицинског отпада важан је не само због потенцијалне токсичности него и количина, али и значајних финансијских средстава која се издвајају за збрињавање", истичу у овом министарству.

Опрема и дозволе

У ресорном министарству додају да све здравствене установе, приватне и јавне, имају законску обавезу да склопе уговор с овлашћеним предузећима о третирању свих категорија опасног медицинског отпада.

"Оне и саме могу да третирају инфективни медицински отпад ако посједују одговарајућу опрему и одговарајућу дозволу надлежног министарства, чиме се отпад уништава на лицу мјеста. Предузећа која преузимају остале категорије опасног отпада, у складу са законском регулативом, извозе опасан отпад у земље које имају спалионице намијењене за уништавање опасног отпада", кажу у овом министарству.

Макивићева: Непримјенљиви прописи

У Инспекторату РС кажу да је питање медицинског отпада регулисано са више закона и правилника, али да ти прописи нису потпуно примјенљиви у пракси, јер у РС не постоји адекватна инфраструктура за правилно збрињавање медицинског отпада.

"У садашњој ситуацији здравствене установе инфективни отпад третирају термички или хемијским средствима, како би га начиниле безопасним за људско здравље и животну околину, а почело је да ради и предузеће које је овлашћено за управљање инфективним отпадом прикупљеним од здравствених установа. Фармацеутски отпад, односно неупотребљиве лијекове којима је истекао рок или из других разлога нису за употребу, предузећа овлашћена за управљање опасним отпадом преузимају од здравствених установа и одвозе их у иностранство, гдје се врши њихово коначно уништавање", каже виши сарадник за односе с јавношћу Душанка Макивић.

Извор: Пресс