Шта ће заиста бити са "бијелим хљебом"?

Вијеће народа парламента БиХ укинуло је "бијели хљеб" тек након што су били сигурни да ће се пред парламентом БиХ наћи измјене и допуне Закона о платама и накнадама у институцијама БиХ којим се практично ова привилегија поново враћа.

 

Босна и Херцеговина 05.03.2016 | 07:28

Чудно и потпуно неуобичајено је због чега је Закон о платама, који је на сједници Савјета министара БиХ усвојен још 19. новембра прошле године, а којим се враћа право на "бијели хљеб", на дневни ред парламента БиХ стигао само дан након што је Вијеће народа парламента БиХ одлучио да укине привилегију која изабраним и именованим функционерима омогућава да послије истека мандата плату примају још годину дана.

Из хронологије Закона о платама видљива је опструкција с циљем да се закон не нађе на дневном реду парламента БиХ све док се не укине у Вијећу народа, а занимљиво је да је само у ладицама Генералног секретаријата овај закон купио прашину готово мјесец дана.

И законодавно-правни сектор парламента БиХ без икакве потребе закон је вратио Министарству финансија и трезора БиХ и затражио да се прибави мишљење Дирекције за европске интеграције.

"Опште позната је чињеница да се Закон о платама не усклађује са правном стечевином ЕУ", испричао је извор "Независних", додајући да је ипак прибављено мишљење Дирекције у којем се управо констатује да се закон не усклађује са правном стечевином.

Након овог мишљења закон је поново готово 13 дана купио прашину у ладицама Генералног секретаријата Савјета министара БиХ, што је такође неуобичајено с обзиром на то да је њихов задатак само да прослиједе акт.

Вјекослав Беванда, министар финансија и трезора БиХ, рекао је да је ово министарство предложило системске измјене закона, посебно имајући у виду да Закон о сукобу интереса онемогућава рад изабраним званичницима у року од шест мјесеци по истеку мандата.

"Овом одредбом Закона о сукобу интереса ускраћено је основно право на рад и ми смо то имали у виду кад смо предлагали законске измјене", рекао је Беванда, додајући да се нису бавили популистичким мјерама.

Додатну забуну у цијелу причу о укидању или враћању "бијелог хљеба" унијело је и саопштење из Савјета министара БиХ, односно предсједавајућег Дениса Звиздића, у којем се између осталог наводи да Савјет министара БиХ никад није тражио враћање "бијелог хљеба", те да ће предсједавајући у потпуности подржати одлуку Вијећа народа парламента БиХ, иако је сам Звиздић гласао за закон којим је предвиђен "бијели хљеб", а који ће се ускоро наћи на сједници Савјета министара БиХ.

И поред очигледних опструкција самих политичара да се "бијели хљеб" укине, ипак ће по свему судећи под притиском јавности попустити, и амандмански укинути одредбу која говори о томе да право на накнаду функционери имају шест мјесеци по истеку мандата.

Ивица Ћавар, пројект менаџер Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ), каже да ова организација изражава задовољство што је "бијели хљеб" коначно укинут, но истовремено подсјећа да је Савјет министара БиХ прије доношења овог закона у Вијећу народа у процедуру пустио властити приједлог.

"На тај начин су покушали на 'мала врата' провући и ову привилегију, додуше сада у трајању од шест умјесто 12 мјесеци. Дакле, шест мјесеци пуна плата, с минулим радом за класични нерад, упркос чињеници да парламентарци и министри за четири године мандата зараде од 230.000 до 300.000 КМ, а неки су и више мандата у институцијама", истиче Ћавар.

Закључује да би, неовисно од овог приједлога СМ БиХ, логично било да сада све странке које су већ гласале за укидање "бијелог хљеба" амандмански дјелују на приједлог СМ и да остану принципијелне.

Вехид Шехић, предсједник Форума грађана Тузле, такође очекује "код одговорних парламентараца" да неће подржати приједлог Савјета министара.

"Мислим да је ово неморално и да је Савјет министара требало да измијени члан који предвиђа и ових шест мјесеци. Видјећемо шта ће бити", истиче Шехић.

На питање шта ако овај закон ипак прође у парламенту, одговара да би то показало да ова политичка гарнитура апсолутно нема социјалну осјетљивост. "'Бијели хљеб' се као привилегија мора укинути по вертикали јер се овдје занемарују ентитетске и кантоналне институције.Ово је до сада тек 10 посто 'бијелог хљеба'", упозорава он.

Развојем догађаја разочаран је и професор Есад Бајтал, социолог, филозоф и политички аналитичар. Он истиче да је, сам по себи, ово крајње неморалан закон, закључујући да је неморалан закон "сам по себи и противзаконит".

"Не може се законом оправдати бесмислена привилегија. Они нас свјесно праве будалама! Поставља се питање ко су ти људи, интересују ли их друга дјеца која немају никаквог хљеба, док они узимају 'бијели'?", закључује Бајтал.

Извор: Независне