Трагедија: Гол убио шестогодишње дијете

Шестогодишњи Урош Планчак из Ђурђева у Србији преминуо је у четвртак увече у Дечијој болници од тешких повреда главе. На њега је у среду током игре са другарима пао гол на неуређеном игралишту у Ђурђевском насељу Телеп.

Србија 04.03.2016 | 19:40
Трагедија: Гол убио шестогодишње дијете

Несрећа се догодила у касним поподневним сатима када је са мајком Миланом отишао у насеље Телеп да она причува дете од њихових рођака.

Несрећни отац Миша каже да је његов малишан тренирао фудбал и да је кобног дана са собом понео лопту и копачке да се игра са братом од тетке који живи у близини.

"Нико тако нешто није могао да претпостави да ће се десити. То игралиште зовемо Пескара и оно јесте дивље, али тамо се стално играју деца. Једноставно, судбина је тако хтела", прича Миша који је први стигао на место несреће, јер се враћао са посла.

Очевици кажу да је Хитна помоћ стигла брзо и малишан је одмах превежен у новосадску Дечију болницу Клиничког центра Војводине где су му утврђене тешке повреде главе.

Он је до четвртка увече био на апаратима за реанимацију и, нажалост, издахнуо је око 23 сата.

Пријатељи Планчака тврде да је покојни малишан био диван дечкић, дете за пример и захваљују Богу што та породица има још и шестомесечну бебу, те се надају да ће им она мало ублажити бол и скренути мисли са несреће. Ипак, мајка Милана се и даље не осећа добро јер је доживела нервни слом.

Цело Ђурђево је у неверици и обавијено је тугом и болом због малишана и кажу да село не памти такву несрећу.

Извор: Блиц

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

Мики

04.03.2016 18:45

Душа мала Почивај у миру лака ти земља

ОДГОВОРИТЕ
Name

еди

04.03.2016 18:50

Недузно дијете...поцивај у миру...

ОДГОВОРИТЕ
Name

Петар Пан

04.03.2016 20:21

Па мајку му је.ем јел сваке године дјеца морају гинути на неуређеним игралиштима?! Стоко балканска урадите нешто да се ником више то не деси! Хвала драгом Богу, ја сам преживио сличну трагедију на часу физичког, био сам на лијечењу у Београду и Загребу. Пречка гола ме је окрзнула по глави, пуно жељезо, милиметри су ми спасили живот. Стоко балканска је.ем вас у мозак! Саучешће фамилији, а дјечаку спокој души.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мама

04.03.2016 20:47

Управу си Петре редовна појава на нашим назови игралистима. Жалосно је што ће се о овоме причати један дан сви кажу како нешто треба предузети и брзо све пада у заборав. Почивао у миру андјеле.

Name

Петар Пан

05.03.2016 05:39

Знам да никога за ову трагедију није брига, а његовим родитељима остаје да живе с тим губитком. Ја скупљам ове чланке, овај ћу такође оштампати. Сваки пут кад овако нешто прочитам, врате ми се слике из априла 1991. године. Неку луду срећу сам имао. Жељезни гол је био прислоњен уз зид, без оног доле држача, значи само стативе и пречка. Било је довољно 5-10 минута да се то завари, али ето нити те три учитељице, нити наставници физичког, нити хаусмајстор/домар, нити директор није ту препознао неку опасност, шта рећи на то, наша просвета. Директор школе је имао поглед на школско бетонско игралише, а кад се то десило остао је фрапиран у фотељи, није ни изашао пред школу. У болници као десетогодишњак чекам с крвавом руком да неко донесе књижицу, да могу на операцију. Не знам колико сам чекао, за мене је била вјечност и кад ми неко почне причати нешто позитивно о Југославији. Ја је једноставно мрзим. Ми нисмо, нити ћемо икад бити,Нијемцима и Аустријанцима ни до кољена. Заиста ми је жао малог Уроша. Јадан изгуби главу због нашег балканског јавашлука, због наше бахатости и немара. Ето, то је то.

Name

мики

06.03.2016 08:54

Тебе није бог спасио него си имао луду срећу за разлику од овог маленца нажалост.Људи размислите спријечите да се ово не дешава јер ће опет неко дијете страдати.

Name

Петар

07.03.2016 11:48

Ста казес, хвала богу.Хвала му и за овог малог.Како тако размисљате ,није ми јасно!