Интервју - Велимир Стјепановић: Још памтим тишину у Берлину!

Без сумње, Велимир Стјепановић је један од српских спортиста од којих се највише очекује на овогодишњим Олимпијским играма у Рио де Жанеиру. На почетку припрема је показао да је близу нивоа на којем је био на Европском првенству у Берлину 2014. године, а прошле сезоне није могао да парира најбољима, то га не забрињава.

Остали спортови 06.03.2016 | 00:00

Стјепановић је поход ка Рију започео крајем јануара освојивши три злата на митингу у Луксембургу, уз три рекорда тог такмичења. Такође је поставио своје најбоље време на 100 метара слободним стилом, у времену од 48,5 секунди, што показује да је озбиљно приступио припремама.

„Припреме за Рио теку сјајно, година је сјајно почела, за сада је веома успешна, што показују резултати из Луксембурга, који су били изузетно добри. Верујем да сам био на нивоу на којем сам био у Берлину, можда чак и бољи. Свестан сам да је све ствар тога да морам да дам 110 одсто од себе на тренинзима, сваког дана све до Рија“.

После две титуле европског шампиона из Берлина, многи су од Стјепановића очекивали бар пласман у финале на Светском првенству у Казању годину дана касније. Међутим, млади српски пливач је имао десето време на 200 метара слободно, а 19. на дупло дужој деоници.

„Резултати у Казању ми нису пореметили планове. Али, било ми је много тешко прошле године, то је била прва година током које нисам поставио најбоље време. Можда се то десило из неког разлога, можда сам имао веома лошу годину 2015. да бих имао веома добар почетак ове“.

До Рија, Стјепановића чекају митинг у Ајндховену у априлу и Европско првенство у Лондону месец дана касније. Пет недеља пре самих Олимпијских игара, српски пливач ће имати припреме у Уберландији, а до тада ће наставити са радом у Дубаију између такмичења.

„Спреман ћу дочекати Европско првенство, пробаћу да одбраним титуле, видим у којој сам форми и да ли треба нешто да поправим на тренингу, пошто имам девет недеља да радим на томе после до Рија. Да ли је то можда окрет, подводно пливање или старт, видећемо. За пливаче генерално није толико битна форма, могу да је темпирам и за Европско првенство и за Олимпијске игре, а да ми то не шкоди. За сада ми је план да будем потпуно спреман за оба такмичења, али то још може да се мења“.

Стјепановић је свој деби на Олимпијским играма имао пре четири године у Лондону, када је био шести у финалу на 200 метара делфин. У међувремену је променио дисциплину, али главни циљ није.

„Увек ми је циљ да уђем у финале, а онда ћемо видети шта ће да се деси. Ако прођем међу осам најбољих, увек имам шансу за злато, исто као и сви остали пливачи у финлу. Медаља је заиста огромна ствар, било да је златна, сребрна или бронзана, била би ми част да је освојим. Не вреди да размишљам да желим злато, а онда остварим лош резултат и не уђем ни у полуфиналу. Идем степеник по степеник, размишљам о нечему што је следеће што ме чека, а када дође финале, онда тек могу да кажем: ’Сада хоћу медаљу’. Ако желим да освојим медаљу, знам да морам да будем бржи него на Европском првенству, у супротном то нећу урадити“.

На питање који пливачи би могли да му буду главни ривали у борби за медаље ове године, Стјепановић је одговорио:

„Могао бих да их листам цео дан. Мек Портен из Аустралије, Кинез Сун Јанг и Џејмс Гај на 400 слободно, Јанг и Гај такође на 200 метара, уз Чада ле Клоса, Рајана Локтија, Себастијана Фершурена. На 100 метара слободни их има много, али ту је Нејтан Адријен, али не размишљам о ривалима. Да уђем у финале, а тада је све могуће“.

Док је био млађи, Стјепановић је био најјачи у пливању делфин стилом, али се у последњих година пребацио на слободни стил, што се испоставило као прави потез. Како због резултата, тако и због здравља.

„У Лондону сам пливао 200 делфин, нисам ни пливао слободни стил, посебно не те године. Али, повредио сам леђа и годину и по дана нисам смео да пливам делфин и почео сам да пливам слободно баш због тога. Пошто ми иде веома добро, нисам се ни вратио. Сада делфин стил радим само на тренинзима за неку базу“.

Од три деонице на којима највише плива слободни стил за српског пливача се једна издваја и то из посебног разлога.

„200 метара слободно ми је најдража дисциплина. Ако се сећате, у тој дисциплини сам победио Паула Бидермана у Берлину за европску титулу за две стотинке. Сада пливам и 100 метара слободно, а када сам био млађи та дисциплина ми је, уз 100 метара делфин била главна. Али, тада сам био много ситнији, сада, када сам порастао и прешао у сениоре могу да се борим са ривалима на дужим деоницама. Раније нисам могао јер сам био спор, а сада имам и шансе да уђем у финале на 100 метара у најјачој конкуренцији“.

Од Веље смо тражили да се врати годину и по дана уназад и присети како је то било победити Бидермана на његовом терену. Немачки пливач је у том тренутку бранио титуле које је на 200 метара слободно освојио на претходним шампионатима у Будимпешти и Дебрецину.

„То је био огроман успех, посебно јер се све десило у Берлину, где Бидерман живи и тренира. Сећам се како је публика викала у последњих 50 метара, када је био испред мене, а када се трка завршила приметили су да сам ја победио и уследила је тишина, нико ништа није проговорио. Нико није очекивао да ја то урадим, да га ја победим, био је то посебан осећај који никада нећу заборавити. Али, то је било пре две године, морам да гледам напред“.

Поред тога што ће у Лондону за два месеца бранити две титуле, Стјепановић би могао да предводи и српску штафету. По његовим речима, све зависи од тога да ли ће Рус Аркадиј Вјачанин добити зелено светло за наступ под српском заставом.

„Имамо шансе, али све зависи од тога да ли ће Аркадиј моћи да плива у Лондону. Аркадиј би пливао леђно, Чаба Силађи прсно, Иван Ленђер делфин, а ја слободно. Нас четворица бисмо на европском нивоу могли сигурно да уђемо у финале, а можда чак и да се боримо за медаљу. На Светском првенству верујем да бисмо могли до финала. Аркадиј је кључни део тима, до сада нисмо имали некога ко толико добро плива леђно“.

За крај, Стјепановић нам је открио које спортисте би волео највише да гледа како се надмећу на Олимпијским играма уколико буде имао времена од својих обавеза.

„Гледао бих Новака, то је сигурно. Ипак је мој узор, осим што је најбољи на свету, одличан је и човек. Волео бих да гледам Болта на 100 или 200 метара. Све зависи да ли ћу моћи да дођем до карата, у Лондону сам имао проблеме да ишта гледам“, рекао је Велимир Стјепановић за Б92.